Муслиманско освајање Хузестана

Муслиманско освајање Персије
Део Муслиманско освајање Персије,
Карта Хузестана (крајње десно) и његове околине
Време 637/8–642. година Место Хузестан, Иран, Персија, Исход Победа Арапа
Сукобљене стране
Праведни калифат	Сасанидско царство
Команданти и вође
Абу Муса Ашари, Ел Нуман Хуркус ибн Зухајр ел Сади Сијах ел Усвари (повређен код Шуштара) Сулма ибн ел Кајн Хармала ибн Мурајта Шируја ел Усвари (повређен код Шуштар)	Хормузан Сијах ел Усвари Шахријар Шируја ел Усвари
Жртве и губици
тешки	Непознати, вероватно значајни

Муслиманско освајање Хузестана одвијало се од 637/8. до 642. године, а завршило се заузимањем богате провинције Хузестан од стране Рашидунског калифата.

Арапи су почели да нападају Кузестан 637/8 - отприлике у исто време када је Хормузан, племић високог статуса, стигао у Хормизд-Ардашир након што је претрпео неколико пораза пред Арапима у Асуристану. Хормузан је град користио као базу да би извршио упаде у Мешану против Арапа.^[1] Млади сасанидски краљ Јездигерд III (в. 632-651) подржао га је у тим нападима и веровао је да је могуће повратити територије које су Арапи заузели.^[2] Након неког времена, Хормузан се сукобио са арапском војском западно од Хормизд-Ардашира, али је лако поражен и повукао се назад у град, где је затражио мир. Арапи су се сложили у замену за данак, што је Хормузан прихватио.^[3] Међутим, убрзо је престао да плаћа данак и подигао је војску Курда (термин који је тада коришћен за опис иранских номада).^[3] Омар, који је био калиф Рашидунског калифата, одговорио је слањем војске под Хуркус ибн Зухаир ел Садијем, који је 638. године победио Хормузана у Хормизд-Ардаширу и приморао град да плати џизју.^[4] У међувремену, Хормузан је побегао у Рам-Хормизд .. Потом је још једном затражио мировни споразум и добио је један у замену за данак.^[4]

Међутим, поново је престао да плаћа данак и наставио свој отпор, али је опет поражен у бици. У међувремену, градови Хузестана полако су освајани један за другим. Нешто касније 641. године, након пораза код Рам-Хормизда, Хормузан је побегао у Шуштар и поражен је у близини града, што га је коштало живота 900 његових људи, док је 600 било заробљено, а касније ће бити погубљени. Ипак, успео је да стигне до града.^[5] Арапи су тада опсели град.

Срећом за Хормузана, Шуштар је био добро утврђен захваљујући рекама и каналима који су га окруживали на готово свим странама. Један од њих био је познат као Ардашираган, назван по првом сасанидском краљу Ардаширу I (в. 224-240). Још један назив познат као Шамирам, створен је по легендарној асирској краљици Семирамиди. Последњи споменути био је познат под именом Дарајаган, назван по ахеменидском краљу Дарију I (в. 550–486 п.н.е).^[6] Постоји неколико верзија како је град заузет; према Ел Табарију, током опсаде, ирански бранилац по имену Сина (или Синах) отишао је код Ел Нумана и молио га да му поштеди живот како би му он заузврат помогао тако што би му показао пут у град. Ел Нуман се сложио, а Сина му је рекао следеће; "нападните кроз излаз воде и тада ћете освојити град."^[7]

Ел Нуман је то учинио онако како му је било речено и са малим делом своје војске упутио се у Шуштар. Хормузан се затим повукао до цитаделе и наставио отпор, али је на крају био приморан да се преда.^[8][7] Према другој верзији написаној у Хузестанској хроници, сличној верзији Ел Табарија, бранилац из Катара, заједно с другом особом, тражио је од Арапа неке пљачке у замену за улазак у град. Арапи су се сложили и након неког времена успели су да уђу у град.^[6] Према Ел Баладурију, током опсаде Арапи су били ојачани групом професионалних иранских елитних војника под Сијах ел Усваријем, познатим као Асавира.^[9]

Разлог њиховог пораза био је у очувању њиховог статуса и богатства. Међутим, према Хузестанској хроници, Асавири су прво прешли Арапима након што су ушли у Шуштар. За брата Хормузана, Шахријара, прича се да је био део Асавира.^[9] Према Поуршариатију,постоји прича о томе да су Асавири помогли Арапима у њиховом освајању Хузестана, али је она можда била лажна.^[10] Хормузана су, након његове предаје, Арапи одвели и довели у њихов главни град Медину.

Према већини извора, Гондишапур је био последњи велики град у Хузестану који су Арапи освојили. Према Ел Табарију и Ел Баладурију, Абу Муса Ашаари је кренуо ка Гундишапуру и 642. године опколио град.^[11] Град није пружио велики отпор, због слабог механизма одбране; тек након неколико дана град се предао и отворио капију. Абу Муса је тада склопио мир са градом у замену за данак, што је град прихватио. Међутим, неки становници града одбили су да живе под влашћу Рашидунског калифата и побегли су у Калбанију. Абу Муса је тада отишао у град и лако га заузео. Након тога заузео је још неколико малих градова, чиме је завршио освајање Хузестана.^[11]

Након освајања Хузестана, становници покрајине нису пружали велики отпор као што су то чиниле друге сасанидске провинције. Највећа побуна која се догодила у провинцији била је побуна Пируза 643/4. године, која је угушена исте године у Бајруду. То се догодило због мешовитог становништва провинције, где су "људи навикли на различите културе и различите религије" (Џалалипоур).^[12]

• Shahbazi, A. Shapur. (2004). „HORMOZĀN”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 5. стр. 460—461. 
• Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
• Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7. ^{[мртва веза]}
• Jalalipour, Saeid (2014). The Arab Conquest of Persia: The Khūzistān Province before and after the Muslims Triumph (PDF). Sasanika. ^{[мртва веза]}
• Rawlinson, George (2004). The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World, Vol 7. (of 7): The Sassanian the History, Geography and Antiquities of Chaldaea, Assyria, Babylon, Media, Persia, Parthia and Sassanian or New Persian Empire. Library of Alexandria. ISBN 1-4655-0672-1. 
• Madelung, Wilferd (1998). The Succession to Muhammad: A Study of the Early Caliphate. London and New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-64696-0. 
• Muir, Sir William (2004). The Caliphate: Its Rise, Decline, and Fall from Original Sources. London and New York: Kessinger Publishing. ISBN 1-4179-4889-2. 
• Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 1—391. ISBN 3447036524.