Нада Клаић
![]() Нада Клаић (Загреб, 21. јул 1920 — Загреб, 2. август 1988) била је хрватска историчарка. БиографијаДипломирала је на Филозофском факултету у Загребу где се одмах запослила као асистент и где је провела читав свој радни век.[1] Докторирала је 1947. године са дисертацијом Политичко и друштвено уређење Славоније за Арпадовића. О фалсификатима у повијести Пага назив је њене хабитилације из 1955. године. Ванредни професор постала је 1961. а редовни 1969. године. На филозофском факултету је предавала историју Хрвата у средњем веку. Ипак њено подручје проучавања је знатно шире. Писала је о досељењу Словена на Балканско полуострво, хрватским владарима, византијској Далмацији, средњовековној Босни, друштвеним превирањима и устанцима у Хрватској, побунама Матије Иванића и Матије Гупца, побуни Крајишника. Хронолошки се њен опсег интересовања протеже од досељавања Словена на Балкан па све до 19. века. Тема њених проучавања била је и историја градова: Загреба, Копривнице, Вуковара, Задра, Јабланца, Трогира. Указала је на више фалсификата у дипломатичкој грађи. Један је од аутора Историје народа Југославије I. Две књиге о историји Хрвата у средњем веку издвајају се из њеног богатог научног опуса. Да би указали поштовање према Нади Клаић, у Загребу су стубови у Босанској улици названи по њеном имену.[2] Деда, по оцу, Наде Клаић био је историчар Вјекослав Клаић. Одабрани радови
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia