Народна скупштина Мађарске
Народна скупштина Мађарске, државни сабор (мађ. Országgyűlés) је једнодоман и има 199 заступника. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године. ИсторијаНародна скупштина Мађарске (мађ. Országgyűlés) је законодавна институција у средњовековној Краљевини Угарске од 1290. године[1], а затим и раном модерном периоду у њеним наследницама, Хабзбуршкој краљевини Мађарској и Краљевини Мађарске. Име законодавног тела се првобитно током средњег века називало „Parlamentum“, док је назив „Országgyűlés“ стекао углавном у раном модерном периоду.[2] Сазван је у редовним интервалима са прекидима у периоду од 1527 до 1918, и поново све док 1946. године. Мађарски парламент је обновљена са падом гвоздене завесе и краја комунистичке диктатуре 1989. године. Данашњи парламент се и даље зове Országgyűlés као у доба краљевине, али да би се направила разлика између периода краљевине и републике додат је назив народна скупштина. Од 1990 до 2014. године парламент је имао 386 посланика, док сада има 199. Председници паламента
Избори од 1990 до 2006.![]() Види јошРеференцеСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia