Народни музеј Крушевац

Народни музеј Крушевац
Оснивање	19. децембар 1951.
Локација	Крушевац  Србија
Адреса	Трг деспота Стефана 15
Веб-сајт	https://nmks.rs/

Народни музеј Крушевац је регионални музеј који је својом делатношћу надлежан за област Расинског округа. Основан је 19. децембра 1951. године.

Народни музеј Крушевац своју основну делатност остварује кроз сакупљање, чување, заштиту и излагање покретних културних добара и остатака материјалне културе. Смештен је у комплексу средњовековног града кнеза Лазара Хребељановића у непосредној близини цркве Лазарице. У неокласицистичком здању некадашње гимназије саграђене 1863. године са сецесијским декоративним елементима из 1908. данас је смештена стална музејска поставка која сведочи о историјском и културном развоју Крушевца и околине. У овој згради су смештена матична одељења, а у саставу музеја су и Кућа Симића, Уметничка галерија и Меморијални комплекс „Слободиште”. Прва стална поставка у данашњој матичној згради музеја је реализована у две фазе: 1969. и 1971. године.^[1] Ревитализација и реконструкција објекта је извршена 2011—12. године, а у периоду од 2012. до 2019. је урађена нова стална поставка. У Кући Симић се од 2007. налази стална поставка која се тематски везује за културну историју града.^[2]

Од 2018. године у музеју се започело са електронском дигитализацијом музејских предмета. Поред истраживачке, музеј се бави и изложбеном, издавачком и педагошком делатношћу, презентује богату културну баштину путем изложби, каталога и стручних публикација.

Фонд Музеја садржи око двадесет и три хиљаде музеалија које су подељене у збирке: природњачку, археолошку, етнолошку, историјску, примењене уметности, културне историје и ликовну које сведоче о трајању дугом преко шест миленија – од праисторије, преко антике и средњег века, кроз раздобље турске власти и обнове српске државности све до средине 20. века. Саставни део музеја чине и спомен збирке Милана Миловановића и Драгослава Васиљевића Фиге и легати сестара Михаиловић, Стевана и Станислава Биничког.

Природњачка збирка је званично оформљена 1997. године, али прикупљање узорака датира од 1952. године, када је приспео први поклон, отисак буковог листа у бигру. До званичног формирања збирке прикупљено је тринаест примерака, набављених, углавном, путем поклона. Од тада се интензивније ради на употпуњавању збирке теренским радом, поклоном и откупом.

Најзначајнији део поклоњених збирки представља збирка проф. др Јованке Митровић Петровић са Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, која обухвата веома важну палеонтолошку збирку од 15 палеонтолошких примерака из различитих крајева света.

Археолошка збирка се формира првенствено захваљујући истраживањима бројних археолошких локалитета, као и путем поклона и откупа, почев од оснивања.

Збирка праисторијских артефаката обухвата материјалне остатке из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба, покривајући широк временски ход од краја 7. миленија старе ере све до римских освајања ових простора.

Античка археолошка збирка посебну пажњу посвећује изучавању завичајне прошлости током римске епохе. У оквиру саме збирке налазе се вотивни споменици, бронзане фигурине, рељефи од камена, теракоте и олова, фибуле, накит, оруђе, оружје, керамика...

До оснивања средњовековне археолошке збирке долази путем првих систематских археолошких ископавања средњовековног Крушевца, спроведених 1961. године, од стране Републичког завода за заштиту споменика културе и Археолошког института из Београда. Збирка је временом употпуњавана предметима сакупљаним приликом бројних археолошких ископавања и рекогносцирања терена, као и донацијама и откупима. Састоји се из трију целина одређених значајним центрима Моравске Србије ‒ Крушевцем, Сталаћем и Козником.

Као посебне сегменте требало би издвојити артефакте проистекле из археолошких истраживања локалитета Конопљаре код Читлука и Бедема код села Маскара.

Према стандардизованој подели, у оквиру збирки издвајају се три подзбирке: грнчарије, оружја и оруђа.

Историјска збирка је формирана непосредно са оснивањем музеја која обухвата предмете почев од средњег века до данашњих дана.

У том смислу, у збирци су заступљени предмети, фотографије и документа везани за политички, војни, привредни и културни живот завичаја, а с обзиром на различитост материјала, у оквиру историјске збирке постоји дванаест подзбирки и легат Станислава Биничког (1872‒1942), који поред личних предмета, докумената и фотографија, садржи оригиналне нотне записе композиције Марш на Дрину, као и композиција насталих у раздобљу 1887—1893. године.

Етнографска збирка почиње са формирањем од самог оснивања музеја, када се бележи улазак у фонд једног од вреднијих предмета српске грађанске ношње, женског хаљетка евидентираног као свадбено либаде.

Устројством одељења за етнологију (1965), започето је систематско проучавање традиционалне културе и формирање збирки у које улазе предмети са територије Крушевца, али и шире антропогеографске целине дела Темнића и Западног Поморавља, Расине, поткопаоничких насеља и области Александровачке жупе.

Збирка је одражавалa све карактеристике етничке структуре крушевачког краја, где после ослобођења (1833), поред малобројног стариначког слоја, већим делом учествују досељеничке косовско-метохијске струје, измешане са млађим динарским досељеницима.

Предмети у етнолошкој збирци сведоче о свакодневном животу становништва на овим просторима, у ближој и даљој прошлости и у различитим друштвеним и економским условима. Kласификовани су и депоновани по врсти материјала, да би се временом почеле формирати збирке, подзбирке и колекције. Етнолошка збирка, са око 6000 евидентираних предмета, данас је разврстана на предмете који припадају сеоској и градској култури.

Збирка културне историје представља фонд грађе од изузетног значаја за проучавање токова историјских и културолошких дешавања у крушевачком крају, али и сведочанство о утицају Крушевца и знаменитих Крушевљана кроз политичко, војно и друштвено деловање на креирање историје модерне српске државе.

Оформљена је 1998. године, а године 2011. издвојена je из етнолошког и припојена историјском одељењу. Збирка садржи око 3000 предмета и обухвата разгледнице, дописне карте, фотографије, архивску грађу, легат академика Владана Ђорђевића и предмете везане за културно-историјски живот Крушевца и околине.

Збирка је већим делом музеолошки обрађена, отворена је и у сталном порасту путем истраживања, донација и откупа, према критеријуму свог значаја за документовање убрзаних културно-историјских процеса у самом граду.

Збирка примењене уметности је формирана предметима доспелим у музеј као резултат археолошких истраживања на простору средњовековног Крушевца, а који су и данас њен најважнији сегмент. Збирка је временом обогаћивана археолошким истраживањима, откупом и поклоном. Бројни покретни налази из Крушевачког града, као и делови накита и култни предмети из Сталаћа, сведоче о уметничком осећању и техничком знању средњовековних мајстора.

Поред оригиналних предмета, збирка обухвата и колекцију копија које представљају значајан документ и историјски извор. Систематски употпуњавана, према унапред утврђеном плану, она обухвата копије фресака, камене пластике, рукописа, као и реконструкцију одежде кнеза Лазара Хребељановића.

Збирка ликовне уметности представља целину у којој су заступљени аутори и правци од значаја за разумевање историјских и савремених токова српског ликовног стваралаштва 20. века. Настајење збирке могуће је пратити кроз неколико етапа, почев од 1953. године, када су поред слика и графика набављених захваљујући суграђанима – дародавцима, реализовани и први откупи. Током 1980. године, збирка је увећана за 105 радова који су, према важећим критеријумима, представљали врхунска остварења појединих аутора. У овом периоду, у концепцијском смислу, збирка добија карактер заокружене целине, чије ће се обогаћивање надаље вршити у оквиру три јасно издвојена сегмента:

• Збирка уметничких дела насталих до 1950. године (са акцентом на стваралаштву завичајних уметника)
• Збирка дела ликовне уметности инспирисаних косовском традицијом, односно историјом српске средњовековне државе моравске епохе
• Збирка дела савремене ликовне уметности

Као посебне, у највећој мери заокружене целине, у оквиру крушевачке ликовне збирке налазе се спомен-збирке Милана Миловановића и Драгослава Васиљевића Фиге, као и легат сестара Михаиловић.

Збирка ликовне уметности Народног музеја Крушевац обухвата 491 дело. Збирка омогућава сагледавање значајних појава у ликовној уметности, али и указује на специфичности крушевачког подручја.

Народни музеј Крушевац издаје серијску публикацију Крушевачки зборник. Од монографских публикација су најзначајније:

• О кнезу Лазару: научни скуп у Крушевцу 1971.
• Крушевац кроз векове: зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу
• Археолошка истраживања Крушевца и Моравске Србије
• Моравска архитектура Ристић Владислав 1950—2000.
• Крушевац: културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве
• Народни музеј Крушевац: 1951—2016. прилози за хронологију настајања и развијања установе

Од изложбених каталога најзначајнији су:

• Лепа варош Крушевац: Из живота и културе града крајем 19. и првим деценијама 20. века
• За краља и отачаство: 12. пешадијски пук првог позива у Великом рату
• Легат Стевана и Станислава Биничког 1953.

За обилазак свих музејских простора у граду посетиоцима су на располагању услуге стручних водича на српском и енглеском језику.

• Зграда Народног музеја Крушевац

• Званична презентација музеја