Насилна анална пенетрацијаНасилна анална пенетрација јесте насилни продор мушког полног уда у анални канал жене или мушкарца (лат. coitus per ani) који може довести, поред повреда коже и слузокоже и до трајног оштећење функције мишића стезача (сфинктера) ануса која се могу објективизирати клиничким прегледом, судско-медицинским вештачењем и аналном манометријом независно од протока времена.[1][2] Релевантна анатомија![]() Аноректални сегмент је завршни део цревног тракта и представља функционалну и патогенетску целину, дужине око 16 cm,, коју чине ректум и анални канал дужине 3-4 cm. Анални канал је прекривен је модификованом кожом - анодеимом. Анодерма и перианална кожа је соматски инервисана и стога изузетно осетљива на болне надражаје. Горњи део аналног канала и ректума инервишу аутономни нерви који су релативно неосетљиви на бол. Моторичку функцију ректума стимулише парасимпатикус аинхибира га симпатички нервни систем. Изузетак је унутрашњи сфинктер који стимулише симпатикус и инхибира парасимпатикус. Спољашњи анални сфинктер је соматски инервисан и због тога се вољно контролише.[3][4] Пролазна ректална дистензија обично узрокује инхибицију рефлекса и опуштање унутрашњег и контракцију спољашњег аналног сфинктера, што се може се одредити електроманометријским испитивањима.[5] Насилна анална пенетрација може довести до, поред повреда коже и слузокоже и трајно оштећење функције мишића сфинктера који се може објективизовати независно од протока времена. ЕтиологијаНајчешћи узроци насилне аналне пенетрације су:
ПоследицеКао резултат насилног аналних односа и сексуално перверзних манипулација, могу настати бројне патолошке манифестације у аналном региону. Такођ због његове повезаност са неуровегетативним центрима у лимбичким структурама може доћи до развоја психосоматског комплекса. Озбиљност ових болести је још већа код психолабилних особа чије су емоционалне реакције неадекватне и могу довести до правих психотичних стања. Тако може објаснити и испољавање неадекватне психолошке реакције, приликом проктолошког прегледа жртве, која се понекад може огледати у виду израженог психомоторног немира са видљивим узбуђењем. Ови поремећаји колоректалне инервације, су неурогени, и могу се манифестовати у виду:
Судско-медицинско вештачењеУ судско-медицинском вештачењу најважније је да се одреди притисак унутрашњег и спољашњег аналног сфинктера, при чему се на овај начин могу утврдити и неке трајне последице узроковане аналним продором (пенетрацијом), уз истовремено искључење болести које могу довести до оштећења функција поменутих сфинктера. Метода аналне манометрије је поуздана у одређивању функционалне стања спољашњег и унутрашњег аналног сфинктера и треба је прихватити као обавезну у дијагностици и верификацији аналне пенетрације.[1] У судској медицини треба користити метод аналне манометрије у вештачењу кад год постоји сумња да је анална пенетрација извршена и примењујее се одмах по пријави извршења кривичног дела. Анална манометријаАнална манометрија је једна од метода којом се индиректно, мерењем притиска у аналном каналу, може утврдити постојање функционалног оштећења мишића стезача (сфинктера). Мерењем притиска у мировању и током добровољне контракције функција аналног сфинктера (на различитим висинама) може се тачно одредити стање унутрашњег и спољашњег аналног сфинктера.[1] Приликом извођења аналне манометрије одређују се следећи параметри:
Нормалне вредности добијених параметара, које варирају у односу на животну доб и пол, су:
ПараметриПриликом извођења аналне манометрије одређују се следећи параметри:[7]
Нормалне вредности добијених параметара, које варирају у односу на животну доб и пол, су:
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia