Неандерталац

Неандерталац; Временски распон: Плеистоцен PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
	H. neanderthalensis лобања
Статус угрожености
	; Изумро (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Primates
Подред:	Haplorhini
Инфраред:	Simiiformes
Породица:	Hominidae
Потпородица:	Homininae
Племе:	Hominini
Род:	Homo
Врста:	†H. neanderthalensis
Биномно име
	†Homo neanderthalensis; King, 1864
	Области за које се зна да их је неандерталац насељавао
Синоними
	Homo stupidus (Haeckel 1866); Homo mousteriensis (Klaatsch 1909); Palaeoanthropus neanderthalensis; H. s. neanderthalensis;

Неандерталац (лат. Homo neanderthalensis,^[4]^[5] Homo neanderthalensis или Homo sapiens neanderthalensis)^[6] је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије од пре око 400.000 до 40.000 година.^[7]^[8]^[9]^[10] Име је добио по долини реке Неандер, код Диселдорфа у Немачкој, где су пронађени његови фосилизовани остаци 1856. године.

Они су били снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак, али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде, здепасте удове и снажно грађено тело, прилагођено условима сурове климе Леденог доба.

Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине и поткапине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.

Неандерталци се датују у 120.000 до 350.00 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса, високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1.200-1.600 cm³.

Подела

Неандерталце можемо поделити у три групе:

пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска)
пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базична форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу)
класични неандерталац — класична група са израженим одликама. Ова врста је изумрла пре 30.000 година, а недавно је у пећини Пештурина у Јелашничкој клисури код Ниша (Србија) пронађен зуб (горњи кутњак) тог изумрлог неандерталца,^[11] док је у Црној Гори (Црвена Стијена, Никшић) пронађен зуб неандерталца и жрвањ (млински камен).^[12]

Одлике неандерталаца

старост — 100.000-40/35.000 година
висина тела — 160—165 cm
мождана запремина — 1.200-1.600 cm³
одлике лобање: раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
одлике лица:лат. Fossa canina недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадак (супротно од форме савременог човека)
посткранијални скелет: карактеристике хоминида
култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

Живот неандерталаца

Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими, користили су само предњи део.

Неандерталци су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније и обредне ритуале. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, као и разне орнаменте за самоукрашавање што указује на то да су веровали у загробни живот. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад.

Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва.

Види још

Референце

^ Howell, F. Clark (1957). „The evolutionary significance of variation and varieties of 'Neanderthal' man”. The Quarterly Review of Biology. 32 (4): 330—47. JSTOR 2816956. PMID 13506025. doi:10.1086/401978. Foley, Tim. TalkOrigins Archive. „Neanderthal or Neandertal?”. 2005.
^ Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066.
^ Camp, C. L; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1.
^ „Neanderthal in ODE”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 22. 04. 2019.
^ „'Neanderthal' in Random House Dictionary (US) & Collins Dictionary (UK)”. Dictionary.com.
^ Pääbo 2014, стр. 237
^ Higham, T.; Douka, K.; Wood, R.; Ramsey, C.B.; Brock, F.; Basell, L.; Camps, M.; Arrizabalaga, A.; Baena, J.; C. Barroso-Ruíz; C. Bergman; C. Boitard; P. Boscato; M. Caparrós; N.J. Conard; C. Draily; A. Froment; B. Galván; P. Gambassini; A. Garcia-Moreno; S. Grimaldi; P. Haesaerts; B. Holt; M.-J. Iriarte-Chiapusso; A. Jelinek; J.F. Jordá Pardo; J.-M. Maíllo-Fernández; A. Marom; J. Maroto; M. Menéndez; L. Metz; E. Morin; A. Moroni; F. Negrino; E. Panagopoulou; M. Peresani; S. Pirson; M. de la Rasilla; J. Riel-Salvatore; A. Ronchitelli; D. Santamaria; P. Semal; L. Slimak; J. Soler; N. Soler; A. Villaluenga; R. Pinhasi; R. Jacobi (2014). „The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance”. Nature. 512 (7514): 306—09. Bibcode:2014Natur.512..306H. PMID 25143113. doi:10.1038/nature13621. „We show that the Mousterian [the Neanderthal tool-making tradition] ended by 41,030–39,260 calibrated years BP (at 95.4% probability) across Europe. We also demonstrate that succeeding 'transitional' archaeological industries, one of which has been linked with Neanderthals (Châtelperronian), end at a similar time.” Higham, T. (2011). „European Middle and Upper Palaeolithic radiocarbon dates are often older than they look: problems with previous dates and some remedies” (PDF). Antiquity. 85 (327): 235—49. doi:10.1017/s0003598x00067570.
^ Pinhasi, R.; T.F.G. Higham; L.V. Golovanova; V.B. Doronichev (2011). „Revised age of late Neanderthal occupation and the end of the Middle Paleolithic in the northern Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 108 (21): 8611—16. Bibcode:2011PNAS..108.8611P. PMC 3102382 . PMID 21555570. doi:10.1073/pnas.1018938108. „The direct date of the fossil (39,700 ± 1,100 ¹⁴C BP) is in good agreement with the probability distribution function, indicating at a high level of probability that Neanderthals did not survive at Mezmaiskaya Cave after 39 ka cal BP. [...] This challenges previous claims for late Neanderthal survival in the northern Caucasus. [...] Our results confirm the lack of reliably dated Neanderthal fossils younger than ≈40 ka cal BP in any other region of Western Eurasia, including the Caucasus.”
^ Galván, B.; C.M. Hernández; Mallol, C.; Mercier, N.; Sistiaga, A.; Soler, V. (2014). „New evidence of early Neanderthal disappearance in the Iberian Peninsula” (PDF). Journal of Human Evolution. 75: 16—27. PMID 25016565. doi:10.1016/j.jhevol.2014.06.002.
^ McKie, Robin (2. 6. 2013). „Why did the Neanderthals die out?”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2017.
^ „Први поуздано идентификовани фосил неандерталца у Србији”. Политика. 18. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2019.
^ Кадић, В. (4. 12. 2012). „Никшић: Црвена стијена мамац за археологе”. Вечерње новости. Приступљено 20. 4. 2019.

Литература

Pääbo, Svante (2014). Neanderthal Man: In Search of Lost Genomes. New York: Basic Books. стр. 237.
Camp, C. L.; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1.
Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066.
Д. Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Палеолитска религија, Beograd 1992
Boë, Louis-Jean; Heim, Jean-Louis; Honda, Kiyoshi; Maeda, Shinji (2002). „The potential Neandertal vowel space was as large as that of modern humans”. Journal of Phonetics. 30 (3): 465—84. doi:10.1006/jpho.2002.0170.
Lieberman, Philip (октобар 2007). „Current views on Neanderthal speech capabilities: A reply to Boe et al. (2002)”. Journal of Phonetics. 35 (4): 552—63. doi:10.1016/j.wocn.2005.07.002.
Serre, David; Langaney, André; Chech, Mario; Teschler-Nicola, Maria; Paunovic, Maja; Mennecier, Philippe; Hofreiter, Michael; Possnert, Göran; Pääbo, Svante (2004). „No Evidence of Neandertal mtDNA Contribution to Early Modern Humans”. PLoS Biology. 2 (3): e57. PMC 368159 . PMID 15024415. doi:10.1371/journal.pbio.0020057.
Wild, Eva M.; Teschler-Nicola, Maria; Kutschera, Walter; Steier, Peter; Trinkaus, Erik; Wanek, Wolfgang (2005). „Direct dating of Early Upper Palaeolithic human remains from Mladeč”. Nature. 435 (7040): 332—35. Bibcode:2005Natur.435..332W. PMID 15902255. doi:10.1038/nature03585.
Zilhão, João; Davis, Simon J. M.; Duarte, Cidália; Soares, António M. M.; Steier, Peter; Wild, Eva (2010). Hawks, John, ур. „Pego do Diabo (Loures, Portugal): Dating the Emergence of Anatomical Modernity in Westernmost Eurasia”. PLOS One. 5 (1): e8880. Bibcode:2010PLoSO...5.8880Z. PMC 2811729 . PMID 20111705. doi:10.1371/journal.pone.0008880. Генерални сажетак – ScienceDaily (27. 1. 2010).
Derev'anko, Anatoliy P.; Powers, William Roger; Shimkin, Demitri Boris (1998). The Paleolithic of Siberia: new discoveries and interpretations. Novosibirsk: Institute of Anthropology and Ethnography. ISBN 978-0-252-02052-0. OCLC 36461622.
Lunine, Jonathan I. (2013). Earth: Evolution of a Habitable World. Cambridge University Press. 327. ISBN 978-0-521-85001-8.
Reich (2018). Who We Are And How We Got Here – Ancient DNA and the New Science of the Human Past. Pantheon Books. ISBN 978-1-101-87032-7.
Diamond, Jared (20. 4. 2018). „A Brand-New Version of Our Origin Story”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2018.
Sankararaman, Sriram; Mallick, Swapan; Dannemann, Michael; Prüfer, Kay; Kelso, Janet; Patterson, Nick; Reich, David (2014). „The genomic landscape of Neanderthal ancestry in present-day humans”. Nature. 507 (7492): 354—57. Bibcode:2014Natur.507..354S. PMC 4072735 . PMID 24476815. doi:10.1038/nature12961.
Vattathil, S.; Akey, J.M. (2015). „Small amounts of archaic admixture provide big insights into human history”. Cell. 163 (2): 281—84. PMID 26451479. doi:10.1016/j.cell.2015.09.042.