Недеља

Недеља (ијек. недјеља) је последњи дан седмице, други дан викенда, који се налази између суботе и понедељка, а први је дан седмице у неким културама. Сматра се за празник у земљама са хришћанском традицијом, када хришћани најчешће посећују цркву ради заједничке молитве и литургијских обреда. Реч "недеља" потиче од "не делати" т.ј. обележава дан када се не ради. У Грегоријанском календару, ни један век не може да почиње недељом. У јеврејском календару, ни једна година не може да почиње недељом. Било који месец који почне недељом имаће петак тринаести.

Стандард Међународне организације за стандардизацију ISO 8601 признаје недељу као седми дан у недељи,^[1] док је у Сједињеним Државама, Канади, Јапану, Филипинима и већем делу Јужне Америке признат као први дан у недељи.^[2] Хришћани квекери недељу називају „првим даном“ у складу са својим сведочењем о једноставности.^[3]^[4]

Положај током недеље

У многим државама, укључујући већи део Европе и Јужне Америке (сем Бразила), недеља је последњи дан седмице. У осталим земљама, укључујући Сједињене Државе, посматра се као први дан, традициони поглед изведен од старих Јевреја, Египћана, Хришћана и Светог римског царства.

Недеља у хришћанству

Недеља се сматра светом скоро међу свим хришћана и дан одмора и одласка у цркву. Међутим, од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу је период који је Бог, четвртом заповешћу, одредио за свети дан, дан одмора, Сабат.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Паганска преписка

Хришћани нису пропустили прилику да у обожавању природе својих суседа пагана уоче симболику која важи за њихову веру. Један од отаца цркве, свети Јероним, рекао би: „Ако незнабошци [Дан Господњи] [...] зову ’дан сунца‘, ми се добровољно слажемо, јер данас се светлост света уздиже, данас се открива сунце правде са исцељењем у зрацима његовим“. (Ово је референца на Malachi 4:2.)^[10]

Слично разматрање је можда утицало на избор датума Божића као дана зимског солстиција, чије је прослављање било део римског култа Сунца.^[11] У истом духу су грађене и још се граде (колико је могуће) хришћанске цркве са оријентацијом тако да је заједница окренута ка изласку сунца на истоку. Много касније, свети Фрањо ће певати у својој чувеној песми: „Буди хваљен, Господе мој, кроз сва створења своја, посебно кроз мог господара брата Сунца, који доноси дан; и ти кроз њега дајеш светлост. И он је леп и блистав у свом сјају своме! На тебе, Свевишњи, он је налик."

Хришћанска употреба

Стари Римљани су традиционално користили осмодневни нундински циклус, пазарну недељу, али је у време Августа у 1. веку нове ере у употребу ушла и седмодневна недеља.

У јеванђељима су жене описане како долазе у празан гроб грч. εις μια των σαββατων^[12] иако се често преводи „првог дана у недељи“.

Јустин Мартир, средином 2. века, помиње „мемоаре апостола“ као читане на „дан који се зове Сунчев дан“ (недеља) поред „писања пророка“."^[13]

Дана 7. марта 321. године, Константин I, први хришћански цар Рима, одредио је да се недеља обележава као римски дан одмора:^[14]

На Часни Дан Сунца нека се одморе судије и људи који живе у градовима, а све радионице нека буду затворене. У земљи, међутим, лица која се баве пољопривредом могу слободно и законито наставити своју делатност; јер се често дешава да неки други дан није толико погодан за сетву жита или лозу; да се занемаривањем правог тренутка за такве операције не би изгубила благодат неба.^[15]

Упркос званичном усвајању недеље као дана одмора од стране Константина, седмодневна недеља и мундијални циклус наставили су да се користе упоредо до календара од 354. године, а вероватно и касније.^[16]

Године 363, 29. канон Лаодикијског сабора забранио је светковање јеврејског сабата (субота), и подстицао хришћане да раде суботом и да се одмарају на дан Господњи (недеља).^[17] Чињеница да је канон уопште морао да буде издат указује на то да доношење Константиновог указа из 321. године још увек није било опште, чак ни међу хришћанима. То такође указује да су Јевреји суботом светковали сабат.

Савремене праксе

Сабатари првог дана, укључујући хришћане методистичке, баптистичке и реформисане (презбитеријанске и конгрегационалистичке) традиције, поштују недељу као сабат, дан посвећен обожавању Бога у цркви (похађање недељне школе, богослужење ујутро и увече), као и дан одмора (што значи да су људи ослобођени ропског рада и да се уздржавају од трговине, куповине и продаје осим када је то неопходно).^[18]^[19]

Неким језицима недостају одвојене речи за „субота“ и „сабат“ (нпр. италијански, португалски). Изван енглеског говорног подручја, сабат као реч, ако се користи, односи се на суботу (или специфичне јеврејске обичаје у њој); Недеља се зове Дан Господњи нпр. на романским језицима и новогрчком. С друге стране, хришћани који говоре енглески често називају недељу сабатом (осим сабатаријанаца седмог дана); пракса која је, вероватно због међународних веза и латинске традиције римокатоличке цркве, распрострањенија међу (али не ограничена на) протестантима. Квекери су недељу традиционално називали „првим даном“ избегавајући паганско порекло енглеског имена, док су суботу називали „седмим даном“.^[20]

Недеља у мандеизму

Недеља се у мандеизму назива Хабшаба. Мандеји обављају заједничку масбуту (крштење) сваке недеље.^[21]

Види још

Референце

^ „Which is the first day of the week? And which is week 1 of the year? (FAQ - Time)”. UK National Physical Laboratory. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. „Day of the week is represented by one decimal digit. Monday shall be identified as day [1] of any calendar week, and subsequent days of the same week shall be numbered in ascending sequence to Sunday (day [7]).”
^ Lyons, Gabrielle (17. 8. 2019). „Sunday Vs Monday: Which day do you consider the start of the week?” (на језику: енглески). Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 11. 2. 2021.
^ Lapsansky, Emma Jones (26. 1. 2003). Quaker Aesthetics: Reflections on a Quaker Ethic in American Design and Consumption, 1720-1920 (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. стр. 65. ISBN 978-0-8122-3692-7.
^ Cf., e.g., Matt. 28:1 at https://en.m.wikisource.org/wiki/Bible_(King_James)/Matthew#Chapter_28
^ „Речник српскохрватског књижевног и народног језика”. books.google.rs. 1989. Приступљено 29. 1. 2021.
^ Janković, Brankica (11. 1. 2020). „Poverenica: Nedelja tradicionalno neradni dan”. danas.rs. Приступљено 29. 1. 2021.
^ „Nedelja - dan Sunca”. monnamagazin.me. Архивирано из оригинала 19. 08. 2013. г. Приступљено 29. 1. 2021.
^ Ивановић-Баришић, Милина. „Недеља – празник или радни дан” (PDF). doiserbia.nb.rs. Приступљено 29. 1. 2021.
^ „Definition of Sunday”. merriam-webster.com. 5. 10. 2023. Приступљено 29. 1. 2021.
^ St. Jerome, Pasch.: CCL 78, 550, as quoted in: CCC 1166.
^ Chadwick 1998, стр. 22
^ Matthew 28:1, Mark 16:2
^ Martyr, Justin, First Apology, 67.3
^ Zerubavel, Eviatar (1989). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. стр. 45. ISBN 9780226981659.
^ Schaff, Philip (1867). History of the Christian Church: Vol. II: From Constantine the Great to Gregory the Great A.D. 311–600. New York: Charles Scribner. стр. 380. note 1.
^ The Chronography of 354, Part 6: The calendar of Philocalus A–G is the seven day week and A–H is the nundial cycle.
^ „Canon 29 of the Council of Laodicea”. Ccel.org. 2005-06-01. Приступљено 2011-12-16.
^ Heyck, Thomas (27. 9. 2013). A History of the Peoples of the British Isles: From 1688 to 1914 (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 251. ISBN 9781134415205. „Yet the degree of overlap between the middle class and nonconformity-Baptists, Congregregationalists, Wesleyan Methodists, Quakers, Presbyterians, and Unitarians-was substantial... Most nonconformist denominations ...frowned on drink, dancing, and the theater, and they promoted Sabbatarianism (the policy of prohibiting trade and public recreation on Sundays).”
^ Roth, Randolph A. (25. 4. 2002). The Democratic Dilemma: Religion, Reform, and the Social Order in the Connecticut River Valley of Vermont, 1791-1850 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 171. ISBN 9780521317733. „Except for the strong support of Episcopalians in Windsor and Woodstock, the Sabbatarians found their appeal limited almost exclusively to Congregationalists and Presbyterians, some of whom did not fear state action on religious matters of interdenominational concern.”
^ „Guide to Quaker Calendar Names”. Iowa Yearly Meeting (Conservative) Religious Society of Friends (Quakers). Приступљено 30. 3. 2017. „In the 20th Century, many Friends began accepting use of the common date names, feeling that any pagan meaning has been forgotten. The numerical names continue to be used, however, in many documents and more formal situations."”
^ Buckley, Jorunn Jacobsen (2002). The Mandaeans: ancient texts and modern people. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-515385-5. OCLC 65198443.

Литература

Chadwick, Owen (1998). A History of Christianity. St. Martin's Press. стр. 22. ISBN 9780312187231.
Heyck, Thomas (27. 9. 2013). A History of the Peoples of the British Isles: From 1688 to 1914 (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 251. ISBN 9781134415205.
Lapsansky, Emma Jones (26. 1. 2003). Quaker Aesthetics: Reflections on a Quaker Ethic in American Design and Consumption, 1720-1920 (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. стр. 65. ISBN 978-0-8122-3692-7.
Schaff, Philip (1867). History of the Christian Church: Vol. II: From Constantine the Great to Gregory the Great A.D. 311–600. New York: Charles Scribner. стр. 380.
Barnhart, Robert K. (1995). The Barnhart Concise Dictionary of Etymology. HarperCollins. ISBN 0-06-270084-7.
Bacchiocchi, Samuele (1977). From Sabbath to Sunday: a historical investigation of the rise of Sunday observance in early Christianity. Pontifical Gregorian University.
Cotton, John Paul (1933). From Sabbath to Sunday: a study in early Christianity.
Kraft, Robert A (1965). „Some Notes on Sabbath Observance in Early Christianity.” (PDF). Andrews University Seminary Studies. 3: 18—33.
Land, Gary (2014). Historical Dictionary of the Seventh-day Adventists]. Rowman & Littlefield.
González, Justo. "A Brief History of Sunday: From the New Testament to the New Creation" (Eerdmans, 2017)
Everett Ferguson, ур. (8. 10. 2013). Encyclopedia of Early Christianity (2nd изд.). Routledge. стр. 1007—1008. ISBN 9781136611582. </ref>
Kevin Shillington, ур. (2013). Encyclopedia of African History. 1. Routledge. стр. 853. ISBN 9781135456696.
Selassie, Brahana (2000). Towards a Fuller Vision: My Life & the Ethiopian Orthodox Church (на језику: енглески). Minerva Press. ISBN 9781861069481. Приступљено 23. 6. 2017. „The main reason they gave for the two-day Sabbath was that these two days commemorated the Lord's body that rested in the grave, and His resurrection the following day.”
Tucker, Karen B. Westerfield (27. 4. 2011). American Methodist Worship (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 45. ISBN 9780199774159.
Hughes, James R. (2006). „The Sabbath: A Universal and Enduring Ordinance of God” (PDF) (на језику: енглески). Evangelical Presbyterian Church. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 10. 2020. г. Приступљено 6. 10. 2020.
„Why an Evening Worship Service?” (на језику: енглески). Christ United Reformed Church. 8. 12. 2010. Приступљено 6. 10. 2020.
Jones, M. (12. 6. 2015). „Organized Sports on Sundays?” (на језику: енглески). Alliance of Confessing Evangelicals. Приступљено 6. 10. 2020.
Edwards, Jonathan. „The Perpetuity and Change of the Sabbath” (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2017.
Dawn, Marva J. (1989). Keeping the Sabbath Wholly: Ceasing, Resting, Embracing, Feasting. Grand Rapids. ISBN 9780802804570.
Dawn, Marva J. (2006). The Sense of the Call: A Sabbath Way of Life for Those Who Serve God, the Church, and the World. Wm. B. Eerdmans. ISBN 9780802844590.
United States Catholic Conference, Inc (1997). „You Shall Love the Lord Your God with All Your Heart, and with All Your Soul, and with All Your Mind, Article 3, The Third Commandment”. Catechism of the Catholic Church (2d изд.). New York City: Doubleday. 2168–2195.
Bacchiocchi, Samuele (1977). From Sabbath to Sunday. Pontifical Gregorian University Press; Biblical Perspectives. Архивирано из оригинала 2007-06-10. г. Приступљено 2007-05-23.
Bacchiocchi, Samuele (јун 1980). Divine Rest for Human Restlessness. Biblical Perspectives. ISBN 978-99946-1-024-2. Архивирано из оригинала 28. 02. 2021. г. Приступљено 28. 04. 2023.
Bacchiocchi, Samuele (1998). The Sabbath Under Crossfire: A Biblical Analysis Of Recent Sabbath/Sunday Developments. Biblical Perspectives.
Ford, Desmond (1981). The Forgotten Day.
Strand, Kenneth A., ур. (јул 1982). The Sabbath in Scripture and History. Washington, D.C.: Review and Herald Publishing Association. ISBN 978-0-8280-0037-6.
Tonstad, Sigve K. (новембар 2009). The Lost Meaning of the Seventh Day. Berrien Springs, Michigan: Andrews University Press. ISBN 978-1-883925-65-9. Архивирано из оригинала 21. 10. 2015. г. Приступљено 28. 04. 2023.
Brinsmead, Robert (јун 1981). Sabbatarianism Re-examined. Verdict Publishing 4:4.
Ratzlaff, Dale; Muth, Don; Tinker, Richard; Fredericks, Richard (2003). Sabbath in Christ.
Carson, Don A., ур. (1982). From Sabbath to Lord's Day. Wipf & Stock Publishers/Zondervan. ISBN 978-1-57910-307-1.
Brown, Cecil H. (1989). „Naming the days of the week: A cross-language study of lexical acculturation”. Current Anthropology. 30 (4): 536—550. JSTOR 2743391. S2CID 144153973. doi:10.1086/203782.
Falk, Michael (2004). „Astronomical Names for the Days of the Week”. Royal Astronomical Society of Canada. 93: 122—133. Bibcode:1999JRASC..93..122F.
Neugebauer, Otto (1979). Ethiopic astronomy and computus. , Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische klasse, sitzungsberichte, 347 (Vienna)
Miller, Stephen, (2008). The Peculiar life of Sundays,. Harvard University Press.
Nekrutman, David (2022). Your Sabbath Invitation: Partnership in God's Ultimate Celebration. Isaiah Projects. ISBN 978-0578262512.