Немања Пејчиновић
Немања Пејчиновић (Крагујевац, 4. новембар 1987) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча. Клупска каријераПејчиновић је поникао у крагујевачком Радничком,[1] одакле је 2003. године дошао у београдски Рад. У екипи Рада је завршио омладински стаж, и дебитовао у сениорском фудбалу. У лето 2007. прелази у ОФК Београд, где због проблема са повредом није забележио ниједан суперлигашки наступ.[2] Од другог дела сезоне 2007/08. поново постаје играч Рада. У наредном периоду се усталио у екипи Рада и са клубом изборио повратак у Суперлигу Србије. Постао је и капитен Рада, и стигао до позива у младу и сениорску репрезентацију.[2] Други део сезоне 2008/09. је провео на позајмици у Црвеној звезди, а у јулу 2009. одлази на нову позајмицу, овога пута у немачког бундеслигаша Херту.[3] Одиграо је 16 бундеслигашких утакмица током сезоне 2009/10, али је клуб заузео последње место на табели и тако испао у нижи ранг. У јулу 2010, и даље као играч Рада, Пејчиновић одлази на позајмицу у француског прволигаша Ницу.[4] У децембру 2010. и званично постаје играч Нице са којом потписује троипогодишњи уговор.[5] Био је стандардан првотимац Нице а након истека уговора у јуну 2014. је напустио клуб.[6] У јуну 2014. је потписао четворогодишњи уговор са Локомотивом из Москве.[7] У првој сезони осваја Куп Русије,[8] а исти успех понавља две године касније.[9] У сезони 2017/18. са Локомотивом стиже и до титуле првака Русије, прве након 14 година чекања.[10] У шампионској сезони је одиграо 23 од 30 првенствених утакмица (22 као стартер).[11] Након завршетка ове сезоне, Пејчиновићу је истекао уговор па је напустио клуб.[12] У јулу 2018. је потписао уговор са кинеским прволигашем Чангчуен Јатаијем.[13] У Кини је одиграо 13 првенствених мечева, након чега је напустио клуб. Након више од годину дана без ангажмана, Пејчиновић се у фебруару 2020. враћа у српски фудбал и потписује уговор са Вождовцем.[14] Дебитовао је за Вождовац на отварању пролећног дела такмичарске 2019/20. у Суперлиги Србије, када је његов тим поражен 2 : 1 на гостовању Младости у Лучанима.[15] У наредном колу, Вождовац је на свом стадиону дочекао суботички Спартак, а Пејчиновић је почео меч као стартер.[16] Ипак, после само пет минута се повредио, па је морао да напусти терен.[17] Због повреде је одсуствао са терена наредне три недеље,[18] а у међувремену су сва фудбалска такмичења прекинута због пандемије корона вируса.[19] Суперлига Србије је настављена крајем маја 2020, а Пејчиновић је до краја сезоне наступио на преостале четири утакмице, провевши на свакој од њих по 90 минута на терену. У августу 2020. је продужио уговор са Вождовцем на још годину дана.[20] У уводних 10. кола такмичарске 2020/21, Пејчиновић је само два пута излазио на терен. Средином октобра 2020. је напустио Вождовац и вратио се у Русију, где је потписао за тамошњег друголигаша Факел из Вороњежа.[21] У Факелу је провео две сезоне након чега је завршио играчку каријеру.[22] РепрезентацијаСа младом репрезентацијом Србије је наступао на Европском првенству 2009. у Шведској. За сениорску репрезентацију Србије је одиграо три утакмице. Дебитовао је 14. децембра 2008. на пријатељској утакмици против Пољске (0:1), а дрес „А тима” облачио је још у два наврата: 26. маја 2014. против Јамајке (2:1) у Њу Џерсију (САД) и 15. новембра 2016. против Украјине (0:2) у Харкову.[23] ТрофејиЛокомотива Москва
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
