Никола Архилупис

Никола Архилупис (Nicola de Archilupis, Никола Которанин) је био канцелар и писар на двору деспота Стефана Лазаревића, а касније и Ђурђа Бранковића.^[1] У изворима се, као писар, први пут помиње 1423. године приликом закључивања мировног уговора са Млечанима.^[2]

Као „scriba“ и „cancellarius illustrissimi domini despot Rassie“ водио је латинску канцеларију српских деспота и на овом истакнутом положају остао све до своје смрти. Како је био образован и зналац језика, повремено је обављао такође и разне дипломатске мисије. У својству посланика преговарао је више пута са Млечанима.^[3]

Константин Јиричек пише да су 4. августа 1445. године у Дубровнику двојица људи из Бара преузела заоставштину „quondam ser Nicole, olim cancellarii illustris domini despot Sclauonie“, која се између осталог састојала и од једног „sachetum cum pluribus literis priuilegiis et aliis scripturis libros quatuordecim, decretale et alios libros plurium rationem.”^[4]

Никола је тестаментом оставио одређену своту новца деци неких Италијана из Тревиза, Сан Миниато поред Фиренце и из Фана у области Марке.^[5] Овим се вероватно могу објаснити лична пријатељства која је Никола из Котора одржавао у Италији.^[6]

Износ готовог новца као и појединачно набрајање многобројне сребренине и скупоцених делова одеће, говоре да је дугогодишњи положај канцелара обезбеђивао Николи из Котора угодан и пријатан живот.^[7]

Посебан значај овог тестамента је што је у њему назначен списак Николиних књига које се пола године доцније, приликом преузимања заоставштине у Дубровнику, само узгред спомињу

Item in sacho libri infrascripti:

• In prima Valerio Maximo.
• Item „Declamatio“ de Quintiliano.
• Item Boetio „De consolatione philosophie“.
• Item libro de Constantin monacho „De medicina“.
• Item „Bucholicha“ de Petrarcha.
• Item un volume grosso in papiro in loqual son molti trattati et multi libri.
• Item un libro in papiro recolete di molti doctori italiani.
• Item un libro in pergamino antigissimo in teologia et in sacra scriptura.
• Item un officiolo de Nostra Donna con molte altre oration.
• Item Salustio „Catilinario“ e „Igurtino“.
• Item doy scartabelli in gromantia.^[8]

Иако не знамо које су то „многе књиге“ (multi libri), ипак је неке књиге навео поименично. Као што се види у списку, поред светог писма и књига теолошке садржине, у Николиној збирци преовлађују дела римских класика, пре свега историчара и филозофа. Ту је Гај Салустије Крисп са својим делима „Bellum Catilinae“ и „Bellum Iugurtinum“, затим римски историчар Валерије Максим, следи учитељ реторике, књижевни историчар и педагог Марко Фабије Квинтилијан, филозоф Боеције, а од хуманиста помиње се Петрарка. Медицина је заступљена у колекцији делом Константина Монаха.

Колико је било разнолико интересовање Николино, види се по томе што је набавио и неке записе из хиромантије. Права је штета што „molti libri“, који се налазе заједно са многим другим списима, нису поближе наведени. Вероватно да су сличног садржаја као и остале књиге назначене у списку. Никола је свакако приликом својих боравака у иностранству и путовања у својству посланика имао могућности да купује и скупља књиге које су одговарале његовом укусу и степену његовог образовања. Тако је постепено створио, додуше омању, своју личну библиотеку.^[9]

Никола није био само писар са добрим познавањем латинског језика. Интересовање за старе рукописе и за класичне писце открива његово образовање у духу хуманистичких идеја. Као и већина хуманиста онога времена, био је библиофил и поседовао је своју малу приватну библиотеку. У првој половини XV века када су у нашим крајевима хуманисти углавном били странци^[10] појава домаћих људи са хуманистичим погледима заслужује посебну пажњу. Том још увек уском кругу домаћих љубитеља класичних дела свакако треба приписати и нашег Николу из Котора.^[11]

Никола се помиње у роману „Шака мрака“ Милосава Славка Пешића.^[12]