Никола Гиљен

Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. Релевантна расправа се може пронаћи на страници за разговор. Помозите у његовом побољшавању додавањем референци ка поузадним изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. Претражи Google: "Никола Гиљен" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Nikola Giljen" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR

Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. Због тога је можда потребно уређивање у складу са Википедијиним правилом о неутралној тачки гледишта. Релевантна расправа можда постоји на страници за разговор. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Стил писања, унутрашње везе, додатни извори, козметичке измене…. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Никола Гиљен (Београд, 12. новембар 1971) српски је историчар и теолог.

Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, а дипломирао на Богословском институту Српске православне Цркве при Православном Богословском факултету Београдског универзитета.^[1] Стручни је сарадник и заменик председника Управног одбора Фондације „Принцеза Оливера“.

Поред историјских монографија посвећених темама из српске средњовековне историје аутор је и више од шездесет чланака из области српске и светске историје, историје Православне Цркве, хералдике, вексилологије и историје наоружања и војне опреме, објављених у часопису „Историја Ревија“ од 2010. до 2014. године.^[1] Од 2016. до 2018. године био је стручни сарадник часописа Метак (раније Оружје и муниција) из Новог Сада (лиценцно издање часописа Armi e Tiro, из Милана), у коме је објављивао стручне чланке из историје ручног ватреног оружја.

Никола Гиљен је био стручни сарадник у многобројним пројектима и манифестацијама из области културе и науке, које је организовала Фондација „Принцеза Оливера“, као што су ликовни конкурс и изложба „Заборављена српска хероина“ (2009), литерарни конкурс „Једно ново Отписаније на тему стихова Јеле Балшић Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету“ (2010-2011) и др. Учествовао је и у промоцијама, представљањима Фонда и његових пројеката на међународним сајмовима књига у Београду, Солуну и Лајпцигу, Данима српске културе у Мађарској, и на другим културним и научним манифестацијама и у јавним и медијским иступањима Фонда. Био је стручни консултант за историјска, хералдичка и вексилолошка питања на писању сценарија и на снимању филма Пут ружама посут (2012-2013). Овај документарно-играни филм о животу Принцезе Оливере, у продукцији Фонда који носи њено име, настао је на основу монографије Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња и књиге Кнегиња Оливера: Пут ружама посут. Искуства аутора на реконструисању средњовековних застава коришћених у филму послужила су као инспирација за писање монографије Српске средњовековне заставе. Био је и стручни консултант за наоружање, униформе и војну опрему на снимању ТВ филма Панта Драшкић: Цена части (2015). Учествовао је и у снимању филма Џемс Бонд је био Србин, у режији Машана Лекића (Досије, ТВ Прва, 2016). У овом дугометражном документарно-играном филму говорио је о Душану Попову (1912-1981), српском и југословенском обавештајцу из Другог светског рата. Од 2018. године је стручни консултант у продукцији игране серије Црвени месец ТВ Пинк, а од 2019. године у продукцији игране серије Југословенка (Roman production), где сарађује на изради сценарија, сценографије, набавци и изради костима, реквизита, наоружања и војне опреме.^{[тражи се извор]} Био је стручни консултант на преко 145 сати продукције играног и документарног телевизијског и филмског програма историјског садржаја.

Дела Николе Гиљена преведена су на руски, енглески и немачки језик, а научни чланци преношени на више интернет страница из земље и иностранства. Са колегиницама и коауторима монографије Принцеза Оливера заборављена српска Кнегиња, Оливером Шарановић и Соњом Јовићевић Јов, био је номинован за Награду града Београда у области друштвених и хуманистичких наука 2010. године.^{[тражи се извор]}

Од 2016. године остварује успешну сарадњу са ОШ „Старина Новак“ из Београда. У оквиру ваннаставних активности одржао је ученицима низ предавања о историји српске хералдике и вексилологије, као и низ практичних радионица блазонирања и емблазонирања грбова. Учествовао је на трибинима поводом серијала књигао о Старини Новаку, које објављује ОШ „Старина Новак“, уприличеним у Дому омладине Београда 27. септембра 2018. и у крипти цркве Светог Марка у Београду, 7. Марта 2019. године. Године 2018. био је саветник за питања одежде, наоружања и војне опреме Старине Новака на пројекту споменика, који је, по наруџби истоимене школе, израдио академски вајар, проф. др Здравко Јоксимовић. Учествовао је и на просветним саветовањима у организацији ОШ „Старина Новак“, која се, према одлуци Завода за унапређивање образовања и васпитања, признају као облик сталног стручног усавршавања просветних радника. На Четвртом саветовању просветних радника, одржаном у Крупњу, 1-3. Јуна 2018. године, „Друштвена делатност ОШ Старина Новак као својеврсна литургија“. На Седмом саветовању просветних радника, одржаном у Сијаринској бањи 27-29. август 2021. године, представио се рефератом „Јеванђелски поглед на понашање школе у условима пандемије“.

Монографију Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња и књигу Кнегиња Оливера: Пут ружама посут, представио је у оквиру гостовања Фондације „Принцеза Оливера“ на манифестацији Месец српске културе у Мађарској, одржаној у октобру 2010. године у организацији Културног и документационог центра Срба у Мађарској, а под покровитељством Самоуправе Срба у Мађарској. Монографију Две српске султаније представио је публици на промоцији одржаној у Клубу Дома културе у Чачку 17. Новембра 2016. године. Књигу је, у последњој недељи септембра 2016. године, културна редакција Вечерњих новости прогласила за књигу недеље. Према евиденцији културне редакције Вечерњих новости књига Две српске султаније се четири недеље, од 16. Децембра 2016. До 7. Јануара 2017. године, налазила међу десет најчитанијих књига у Србији, као једино научно дело међу белетристичким издањима. У марту 2017. године, у Удружењу жена са инвалидитетом „Из круга“, у Београду, представио је књигу Две српске султаније и одржао предавање на тему историје положаја жена на Балкану у средњем веку и под османском окупацијом. Књигу Крштење Клио, као и своје раније објављене књиге представио је београдским читаоцима на предавању одржаном у просторијама библиотеке „Блажо Шћепановић“ у Београду 23. октобра 2018. године. Крштење Клио је била у конкуренцији за награду Никола Милошевић, за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и философије, за 2018. годину. Издавачка кућа Дерета објавила је у октобру 2022. године монографију Николе Гиљена Српски средњовековни грбови. Ова књига је на 57. Нишком сајму књига овенчана нагадом „Иницијал“, за ауторски допринос уметности или науци, као „капитално дело које прати историју главних српских хералдичких мотива“. Књиге и чланци Николе Гиљена су на друштвеној мрежи намењеној академским радницима Аcademia.edu цитирана више од 86.000 пута.

Никола Гиљен је праунук ђенерала Југословенске Краљевске војске Милана Ст. Костића.

Од 2019. године ожењен је Снежаном Стојановић, библиотекарком у пензији, из Београда.