Никола Милојевић (глумац)

Никола Милојевић
Никола Милојевић
Лични подаци
Датум рођења	15. децембар 1976. (48 год.)
Место рођења	Крагујевац, СФР Југославија
Занимање	глумац
Званични веб-сајт
	joakimvujic.com
	Веза до IMDb-а

Никола Милојевић (Крагујевац, 1976) српски је позоришни, филмски и ТВ глумац, песник и драмски писац.

Биографија

Рођен је 15. децембра 1976. године у Крагујевцу. Глумом почео да се бави као члан Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу. Дипломирао глуму на Академији лепих уметности у Београду у класи Петра Зеца. Члан је глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 2003. године.^[1]

Улоге у Књажевско-српском театру у Крагујевцу

Маркиз Маскариј (Молијер, Смешне прециозе)
Ромео (В. Шекспир, Ромео и Јулија)
Лари (Л. Вилсон, Запали ме)М
Младић, Родион и Близанац (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем)
Макс (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа)
Средњи (С. Мрожек, На пучини)
Вањек (В. Хавел, Аудијенција)
Други Јован (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена)
Арлекино/Мачак/Разбојник 1/Неваљалац 1 (К. Колоди, Пинокио)
Батић (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа)
Плави (П. Михајловић, Писати скалпелом)
Стефан Дилбер (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму)
Петар Исаковић (М. Црњански, Сеобе)
Др Стејић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу)
Нинковић (Б. Нушић, Госпођа министарка)
Џегер (М. Флајсер, Пионири у Инголштату)
Даглас и Човек са капуљачом (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак)
Питер (по Е. Олбију, Yahoo)
Странац Ханс Кристијан Андерсен (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа)
Мустафа (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник)
Бармен (Р. Бин, Један човек, двојица газда)
Поротник 10 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зенице и Казалиштем Вировитица)
Трта (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже)
Горан Мајсторовић Лепи Гога (Р. Васић, Хладњача за сладолед)
Господин Гилмер (Х. Ли, Убити птицу ругалицу)
Лазар Петровић (Г. Марковић, Зелени зраци)
Данкан (К. Лудвиг, Преваранти у сукњи)
Дејан (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари)
Робер (М. Камолети, Пиџама за шесторо, копродукција са Краљевачким позориштем)
Лисандер (В. Шекспир, Сан летње ноћи)
Мишић (Ј. С. Поповић, Кир Јања)
Вектор (Д. Петровић, Џаст мерид)
Шеф, Професор 1, Конобар, Бледуњави 1 и Глумац 2 (П. Михајловић, Двеста)
Лорд Штуфорд (Ј. Вујић, Негри)
Пиле (В. Стојановић, Воћни дан)
Проводаџија (Ј. С. Поповић, Женидба и удадба)
Џон Смит (Р. Куни, Бриши од своје жене)

Улоге у другим медијима

Учествовао је у поемама Уста светилишта Б. Хорвата, Између неба и земље В. Стевановића, Игре бројева М. Демића и Изрешетане душе В. Андоновског на Великом школском часу у Шумарицама. Учествовао је у ТВ серијама Мој рођак са села, Монтевидео, Бог те видео!, Калкански кругови, документарно-играним ТВ филмовима Црна Зора и Доба Дунђерских и играним филмовима Монтевидео, видимо се! и Пуцњи у Марсеју.

Награде и признања

Добитник је Годишњих награда Књажевско-српског театра 2007. и 2020. године и Похвале Књажевско-српског театра 2011. године. Удружење драмских писаца Србије из Београда доделило му је Награду "Бранислав Нушић" за 2016. годину за драмски текст На трагу^[2]^[3]^[4] (праизведба текста у режији Ненада Гвозденовића одиграна је у Београдском драмском позоришту 2018. године)^[5]. На Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу награђен је као глумац вечери за улогу Лорда Штуфорда у представи Негри 2019. године. На 19. међународном фестивалу комедије "Мостарска лиска" 2022. године, добио награду "Велика лиска" за најбољег глумца фестивала, за улогу Хљестакова у представи Ревизор. ^[6]

Књижевност

Преводи са пољског језика (Пастушевски, Војачек, Галчињски, Асник, Цезари Бушман). Превео на српски језик два позоришна комада Јарославе Пулинович Наташино маштање и Ја сам победила. Објавио је две збирке поезије: Последње игре слепих (Нова светлост, Крагујевац, 1995)^[7] и Ноћна историја (СКЦ, Крагујевац, 2000)^[8].

Референце

^ „Глумачки ансамбл”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 2021-03-26.
^ „Nikola Milojević: Nagrada „Branislav Nušić” za dramu „Na tragu””. Kultura - Nikola Milojević: Nagrada „Branislav Nušić” za dramu „Na tragu” - Vesti iz Kragujevca i Šumadije - Pressek.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-11-30.
^ „Nikola Milojevic”. KULTURA - Kragujevačke novine (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 2020-11-30.
^ Kartalović, Brane. „Nema mesta za slabe, zar ne”. Politika Online. Приступљено 2020-11-30.
^ K, Piše: M. „Nova predstava „Na tragu“ u BDP-u”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-29.
^ „Насловна”. КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац (на језику: српски). Приступљено 2024-07-25.
^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Последње игре слепих :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 2020-11-29.
^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ноћна историја :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 2020-11-29.