Нон Илиопољски

Нон Илиопољски
Лични подаци
Датум смрти471.
Место смртиЕдеса,
Световни подаци
Празник10. новембар

Преподобни Нон Илиопољски је хришћански светитељ из 4. или 5. века, египатски монах који је постао епископ у Сирији и и био заслужан за обраћење свете Пелагије блудница у хришћанство, током једног од Антиохијских сабора[1].

Православна црква прославља светог Нона 10. новембра[2].

Житије свете Пелагије која се приписује Јакову, ђакону цркве у Хелиопољу (савремени Баалбек)[3], каже да је Нон био „савршен монах“ из Тавене или „Тавенезума“. „[4] у Египту који је „због свог врлинског живота“ се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега је изабран за епископа 448. године на епархију Едеску. Касније је прешао и епархију Илиопољску. постао епископ Хелиопоља, преобративши „све своје становника“ и покрстивши 30 000 Арапа[5].

Док се Нон обраћао црквеном сабору у Антиохији, прошла је најпознатија градска куртизана Маргарита („Бисер“). Посматрајући њену лепоту, Нон је укорио чланове скупштине што мање брину о својим душама него о телу. Она се појавила на његовој следећој недељној проповеди и Нонова проповед о паклу ју је подстакла да се покаје. Написала му је писмо и било јој је дозвољено да га види са другим сведоцима; уверен у њену искреност, узео је њену исповест и крстио је именом Пелагија. Пошто ју је ђаво прогањао неколико дана, она је имање од свог ранијег запослења поклонила цркви и живела са ђаконисом Романом пре него што је отишла у Јерусалим где се прерушила у мушког пустињака под именом Пелагије[5].

По смрти епископа Ива Едеског свети Нон се поново вратио у Едесу, где остао до смрти, наиме до 471. године.

Референце

  1. ^ „Свети Нон, епископ илиопољски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-11-17. 
  2. ^ Bunson, Matthew; Bunson, Margaret; Bunson, Stephen (2003). Our Sunday Visitor's encyclopedia of saints (Rev изд.). Huntington, Ind: Our Sunday Visitor. ISBN 978-1-931709-75-0. 
  3. ^ Coon, Lynda L. (1997). Sacred fictions: holy women and hagiography in late antiquity. The Middle Ages series. Philadelphia, Pa: Univ. of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3371-1. 
  4. ^ Cameron, Alan (2016). Wandering poets and other essays on late Greek literature and philosophy. Oxford ; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-026894-7. 
  5. ^ а б „Why no mention of Interfaces?”. Volume 37, Number 5, October 2010. 2019-10-30. Приступљено 2024-11-17. 
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya