Ова еквивалентна струја INO је струја која се добија са прикључака A-B електричног кола које је кратко спојено (отпор 0) на својим прикључцима A-B.
Добијени еквивалентни отпор RNO је отпор који се добија на прикључцима A-B електричног кола када су сви његови напонски извори кратко спојени, а сви струјни извори неповезани.
За кола са наизменичном струјом, теорема је употребљива за реактивну снагу, импедансе и резистансе.
Еквивалентно Нортоново електрично коло се користи да представи било које електрично коло које се садржи од линеарних извора на датој фреквенцији.
Свака црна кутија која садржи само отпорнике као и напонске и струјне изворе може да се замени са еквивалентним електричним колом које се састоји од еквивалентног извора струје у паралели са еквивалентном отпорношћу.
Нортонова теорема, и њој слична Тевененова теорема, се често користе у поједностављењу анализе електричних кола као и за проучавање почетних стања кола и одзива на промене.
Да би се израчунало Нортоново еквивалентно електрично коло,
Наћи Нортонову струју INo. Израчунати излазну струју IAB, са кратким спојем као спољним оптерећењем електричног кола (отпором 0 између прикључака A и B). Ово даје струју INo.
Израчунати Нортонов отпор RNo. Када не постоје зависни извори унутар кола (сви струјни и напонски извори су независни), постоје две методе за утврђивање Нортонове импедансе RNo.
Израчунати излазни напон, VAB, када се коло налази у отвореном стању (отпор је бесконачно велики).RNo је једнак VAB подељеном струјом INo.
Ово је еквивалентно израчунавању еквивалентног Тевененовог отпора.
Али уколико постоје зависни извори, треба користити општију методу. Ова метода није приказана на сликама испод.
Повезати константан извор струје на излазне прикључке електричног кола који има вредност струје од 1 Ампера и израчунати напон на прикључцима. Овај напон подељен струјом од 1 А је Нортонова импеданса RNo. Ова метода се мора користити уколико коло садржи зависне изворе, али може да се користи у свим случајевима чак и када нема зависних извора.
Dorf, Richard C.; Svoboda, James A. (2010). „Chapter 5 – Circuit Theorems”. Introduction to Electric Circuits (8th изд.). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. стр. 162—207. ISBN978-0-470-52157-1. Архивирано из оригинала 30. 04. 2012. г. Приступљено 10. 11. 2013.
Mayer, H. F. (1926). „Ueber das Ersatzschema der Verstärkerröhre (On equivalent circuits for electronic amplifiers]”. Telegraphen- und Fernsprech-Technik. 15: 335—337.
Norton, E. L. (1926). „Technical Report TM26–0–1860 – Design of finite networks for uniform frequency characteristic”. Bell Laboratories.