ОШ „Васа Живковић” Панчево
ОШ „Васа Живковић” је најстарија српска школа у Панчеву.[1] Налази се у улици Карађорђева 87. Име је добила по Васи Живковићу, песнику и свештенику који је цео свој живот провео у Панчеву, где је и рођен 1819.[2] Поседује сертификат Уницефовог пројекта „Моја школа – Школа без насиља”.[3] Познати ученици школе били су Мирослав Антић, Никола Рацков, Славољуб Коцић, Мирослав Жужић и Слободанка Шобота.[2] ИсторијатНастала је у условима војне границе, мењајући често своје име, по утицајем разних друштвених прилика. Постојала је у Аустроугарској под именом Горња варошка школа за мушку и женску децу.[2] Основана је 1794. године, а помиње се да је постојала војно-граничарска школа и пре ове са српско-немачким наставним језиком. Школа је 1833. године имала по 125 ученика у два одељења, те је генерална команда у Темишвару одобрила проширење српске школе. Срби 1874. добијају три школске зграде и четири учитеља. Наставни језик се мењао: српски, немачки, мађарски.[2] У току 19. века школа је неколико пута мењала место, али је најдуже радила у порти Светог Преображења и Успенске цркве.[2] Од свог настанка више пута је променила назив, а 1953. године добила је име „Доситеј Обрадовић”. Године 1971.[1] названа је по панчевачком песнику и свештенику Васи Живковићу.[2] СадржајДанас се школа простире на површини од око 6500 квадратних метара. Тренутно поседује осам класичних учионица и једанаест специјализованих кабинета са припремним просторијама, библиотеку са око 15.000 наслова, дигиталну учионицу, просторије продуженог боравка, зубну амбуланту, кухињу, фискултурну салу, зборницу, канцеларије, отворене спортске терене и зелене површине.[1] Опремљена је рачунарима, таблетима, пројекторима, лаптоповима, интерактивном таблом, графоскопима, ЦД плејерима, дигиталном камером и фотоапаратима, штампачима, скенерима и разгласним системом.[1] Наставу похађа око 700 ученика у 32 одељења.[1] Школа садржи 28 наставника, два вероучитеља, 15 учитељица и три стручна сарадника.[3] ДогађајиДогађаји основне школе „Васа Живковић”:[3]
ГалеријаВиди јошРеференцеСпољашње везе
|
||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
