ОШ „Драги Микић” Бошњане

ОШ „Драги Микић” Бошњане
Тип	државна
Основана	1888.
Локација	Вука Караџића 1, Бошњане Бошњане, Општина Варварин
Држава	Србија

ОШ „Драги Микић” Бошњане је државна установа основног образовања која се налази у насељеном месту Бошњане, на територији општине Варварин.^[1]

Од 1861. године па до 1888. године деца из Бошњана основно школско знање стицала су у школи у Маскару да би на Збору мештана села Бошњане 1888. године, одлучено да се тадашњем Министарству просвете и црквених дела, упути молба и дозволи отварање школе у Бошњану са образложењем да се број ђака у оба села знатно повећао и да је потребан још један учитељ.^[2]

Преко Начелства, тада округа Јагодинског и среза Темнићког, поменуто министарство је наложило да се одреди лекар и инжењер који ће прегледати приватну кућу Милоша Стевановића, која је у то време имала нешто више простора од других домаћинстава, ради решавања питања привременог објекта за рад школе. Kућа која је као и друге у селу била чатмара, према налазима одређених и послатих стручњака, била је удобна и видна учионица која може да послужи за школу дуже време. Незадовољан ажурношћу Министарства просвете, тадашњи кмет села Милан Мишковић, у име свих сељана, поново се обратио молбом 20. септембра 1888. године, да министар пошаље учитеља.

Већ 1. октобра исте године, одобрено је отварање школе а 16. октобра стигла је и учитељица, која је радила са децом уписаном у сва четири разреда. Тачних података о броју уписаних ученика за ту годину нема. Према познатим подацима 42-је похађало школу у Маскару и да је са уписанима у први разред било 50 ученика, али нема података да ли су међу њима биле и девојчице. За то време школски одбор је радио на прорачунима за изградњу нове школе, која је током лета и стављена под кров. Зграда је била од тврдог материјала, имала је две учионице у које је могло да стане по 24 ученика а изграђена су и два стана за учитеље. Почетком школске 1889/1890. године после уписа првака школу је похађало 70 ученика. Зграда је подигнута у средини села на малом узвишењу. Током Балканских и Првог светског рата школа није радила, а зграда је претрпела велика оштећења.

Рад је обновљен после ослобођења али са мањим бројем ученика него на оснивању 1888. године. Светосавска прослава била је свечаност у школи, а колачари су били родитељи ученика.

Након Другог светског рата 1956-1957. године прешло се у тадашњој Југославији на обавезно осмогодишње образовање, а Народни одбор Општине Варварин дао је сагласност да школа у Бошњану прерасте у осмогодишњу што је довело до проблема са простором тако да се део деце сели у Дом културе а други остаје у старој школској згради што доводи и до проблема са наставним кадром.

У априлу 1971. године завршени су и унутрашњи радови на новој школској згради са осам учионица и наменским просторијама у сутерену школе а званично почиње са радом 9. маја који је и данас Дан школе. У новим просторијама и данас настава се изводи у специјализованим учионицама и кабинетима. На првом спрату изводи се настава за ученике нижих разреда. У приземљу су специјализоване учионице за српски и руски језик, математику, историју, географију, ликовно и музичко васпитање. У сутерену су учионице за биологију и хемију и познавање природе, радионица за опште-техничко и учионица за физику као и канцеларије. Због недостатка простора за физичко васпитање у згради старе школе адаптирана је једна просторија.

У оквиру школе ради као и свих претходних година од завршетка садашње школске зграде ђачка кухиња а школа има и истурено одељење четворогодишње школе у Маскару.

Током година додата је зграда са мокрим чвором, урађено централно грејање а у оквиру школе изграђен је и савремени полином који се користи за школске активности али и рекреацију мештана села Бошњане.

Ученици школе током година постојања име села и захваљујући оштороумности и жељи да се деца села Бошњана школују, са завршеним факултетским дипломама враћала су се у своје село или су помагали са функција и позиција својим сељанима. Межу њима су лекари, доктори ветерине, економисти, привредници.

И док је школа седамдесетих година имала деце и за по два одељења у појединим генерацијама, сада је као и у осталим школама Општине Варварин, једини проблем све мањи број ученика.