Обалска оклопњача

Обалска оклопњача (енгл. Coastal defence ship) је врста ратног брода, наоружана снажном артиљеријом и заштићена јаким оклопом. Грађена је за дејства у затвореном мору и у обалском морском подручју, а служи за наношење артиљеријског удара, уништавање и неутралисање батерија и других објеката на обали, или артиљеријску подршку крила јединица КоВ. Појавила се крајем 19. и почетком 20. века у земљама Северног и Балтичког мора - Холандија, Немачка, Данска, Норвешка, Шведска и Русија - као замена за скупоцени бојни брод.^[1]

Обалске оклопњаче, депласмана 3.000-8.000 т имале су, поред артиљерије као основног наоружања, и 1-3 торпедне цеви. Главна артиљерија, калибра 210-280 мм, смештена је у једноцевним или двоцевним кулама на прамцу и крми; помоћна, калибра 152 мм, у казаматима или кулама по боку брода, а малог калибра 37-76 мм незаштићена на палуби и на надграђима. Оклопни појас дебљине до 300 мм протезао се по целој дужини брода, а оклопна палуба 40-76 мм у висини горњег руба оклопног појаса.^[1]

Тактичко-техничке карактеристике типичних обалских оклопњача (1871—1973)

Име	Држава	Год.	Депл. (т)	Брз. (чв.)	Погон (КС)	Димензије (м)			Наоружање		Оклоп (мм)			Посада
						Дуж.	Шир.	Газ	Топови (мм)	Торп. цеви	Појас	Палуба	Топ. кула
Svea		1886.	3.100	14	3.640	76	15	5.1	1x210,7x150, 11x57,2x37	1 подв.	293	49	190	237
Sigfried		1889.	4.100	15	5.200	81	15	5.3	3x240, 10x88	1 надв. 3 подв.	240	50	200	297
Адмирал Сенявин		1894.	4.126	17	5.000	84	16	5.2	4x254, 4x152	4 надв.	254	76	200	290
Oden		1896.	3.500	16	5.530	85	15	5.3	2x250,6x120, 10x57	1 подв.	243	48	250	210
Herluf Trolle		1899.	3.500	16	4.200	83	15	4.9	2x240,4x150, 10x57	3 подв.	175	50	175	250
Norge		1900.	3.800	17	4.500	93	15	5.1	2x210,6x150, 8x76,6x47	2 подв.	150	51	225	261
De Ruyter		1901.	5.084	16	6.377	97	15.2	5.8	2x240,4x150, 10x75,4x37	1 надв. 3 подв.	150	50	250	345
Wasa		1901.	3.650	17	6.500	88	15	5	2x210,6x150, 10x57,2x37	2 подв.	175	48	190	250
De Zeven Provinciën		1909.	6.530	16	8.520	102	17.1	6.2	2x280,4x150, 10x75,4x37		150	50	250	448
Sverige		1914.	6.775	22	20.500	120	19	6.4	4x280,8x152, 6x76	2 подв.	152	44	203	408
Väinämöinen		1930.	4.000	15	6.000	93	16	4.5	4x254,8x105, 4x40		55	20	100	300
Dhamburi		1938.	2.265	16.5	5.200	75	14.5	4.1	4x203,4x76, 4x20					155

Најпознатији типови обалских оклопњача били су: шведски Свеа (1886), Оден (1896), Ваза (1901) и Свериге (1914); холандски Де Ројтер (1901) и Седам Провинција (1909), немачки Зигфрид (1889), дански Херлуф Троле (1899), норвешки Норге (1900) и руски Адмирал Сењавин (1894). Велика Британија, Француска, Немачка, Јапан и САД су крајем 19. века преквалификовали у обалске оклопњаче известан број застарелих бојних бродова.^[1]

После Другог светског рата одустало се од изградње обалских оклопњача, а старе су расходоване.^[1]

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 210-211.