Обреновац (Пирот)

Обреновац
Обреновац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Град	Пирот
Становништво
— 2022.	73
Географске карактеристике
Координате	43° 02′ 14″ С; 22° 43′ 08″ И / 43.037166° С; 22.719° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	502 m
	Обреновац Обреновац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Обреновац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2022. има 73 становника (према попису из 2002. било је 143 становника).

Географски положај

Село се за време Турака звало Чифлик, а касније, вероватно после ослобођења од Турака, добило назив Обреновац, највероватније по Обреновићима који су у то време били на власти. По другој верзији, после рата са Бугарима 1885. године војни команданти нису хтели посебне награде, него у њихову част да се село назове по презимену капетана Обреновића — Обреновац, село Паскашија по презимену Милојковића – назове Милојковац, а село Чорин Дол по мајору Срећковићу назове Срећковац. На магистралном путу Пирот–Димитровград на око 18 километара од Пирота налази се село Обреновац, у обронцима Старе планине. Са истока се пружају: Нешков вис, Големи камик, Ладета, Градиште и Капе. Са јужне и западне стране је десна обала реке Гинске а са севера брдо Лице.

Село Обреновац се налази на надморској висини од 341 метар и то је део између пруге и реке Нишаве.

Укупно земљиште катастарске општине села Обреновца заузима површину 1891. године 268,73 ха, од те површине обрадиво — зиратно било је 173,17 ха, пашњаци 15,50 ха, и шуме 80,06 ха. Село је имало 23 куће од слабог материјла изграђене и 143 становника, од тога: мушких 64 и женских 79, пореских главаје било 23. Највећи порез је плаћао Митар Анђелковић 100,42 динара, затим Стојан Андрејевић 71,68 динара, Анђел Младичић 68,58 динара, седморо је плаћало порез изнад 50 динара, а остали испод, а најмање је платио Никола Јовановић 1,28 динара. Сви су били неписмени, или самоуки. Земљиште катастарске општине 2005. године било је 367,96 ха, од тога; обрадива земља — њиве 98,23 ха, ливаде 23,58 ха, пашњаци 36,67 ха, шуме 154,25 ха, воћњаци 13,20 ха, вргт —– баште 2,45 ха, виногради 4,57 ха и остало 34,11 ха. Обрађено земљиште се знатно смањило у корист необрађених површина, јер је старосно становништво изнад 60 година.^[1]

Земљиште села се може поделити на равничарски и брдовити део. У оквир Нешковог виса и брда Кале: Римски град на врху Кале, Прекрсје — има изглед као крст, Клинчи вргоп, Мадино бачијиште - Мада где је чувао овце — бачија, Црвени пут — пут где пролази земља је црвена, Кале — њива — сада шума, Македонско и Мртвина — шума, Вунија — шума има изглед левка, Сураџиски пут, пут по коме је пролазила стока (сурија — буљук оваца). Над ваду — њива, сада ливада и шума, При појату — шума, Горње врело – извор пијаће воде, Јаз — река Нишава је „преграђена да вода тече по вади, Вада, Воденица и Средорек – ушће реке и ваде, на том месту деца су се играла, а за празнике и недеље играло се коло — оро.

Прошлост

У месту је 1879. године било 16 кућа са 137 душа, није било писмених људи а број пореских глава износио је 28.^[2]

Демографија

У насељу Обреновац живи 119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (49,1 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	259
1953.	230
1961.	205
1971.	193
1981.	171
1991.	140	139
2002.	143	143

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	138	96,50%
Бугари	1	0,69%
непознато	2	1,39%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	0
80+	5	14
75—79	6	10
70—74	3	4
65—69	3	5
60—64	10	4
55—59	2	5
50—54	4	4
45—49	4	3
40—44	7	3
35—39	5	3
30—34	2	3
25—29	0	5
20—24	1	3
15—19	1	4
10—14	2	3
5—9	2	5
0—4	6	1
Просек :	49,1	52,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	56	58	59	60	59	54	64

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	22	25	5	7	2	3	0	0	0	0	2,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	54	7	37	5	5
Женски	70	11	36	22	1
УКУПНО	124	18	73	27	6

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	19	1	0	0	9
Женски	10	0	0	0	4
Укупно	29	1	0	0	13

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	1	0	0	3
Женски	0	0	1	0	0
Укупно	2	1	1	0	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	1	0	0	2	1
Укупно	1	0	0	2	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	1
Укупно	0	0	0	4

Референце

^ Сава А. Минић. Монографија села Обреновца од 1770. до 2011, 2013, стр. 8
^ "Отаџбина", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.