Односи Југославије и Алжира
Односи Југославије и Алжира су били историјски спољни односи између Алжира и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Обе земље су се идентификовале са ширим регионом Медитерана и делиле су чланство у Покрету несврстаних. Током Алжирског рата Југославија је пружила значајну логистичку и дипломатску подршку алжирској страни, што је утицало на њене односе с Француском. Југославија је била прва европска држава која је отворено подржала ФЛН.[1] У оквиру Покрета несврстаних Југославија је блиско сарађивала са кључним члановима Индијом и Египтом, док је Алжир следио групу у којој је Куба играла истакнуту улогу. Југославија је званично признала независност Алжира 5. септембра 1961. као прва држава у Европи која је то учинила.[2] Држава је успоставила формалне дипломатске односе 3 дана пре независности 2. јула 1962.[3] Ово је довело до раскида у југословенско-француским односима када је Париз одлучио да повуче свог амбасадора из Београда.[4] Историјат  Током Алжирског рата за независност представници Фронта националног ослобођења описали су свог медитеранског савезника Југославију као своје најближе не-арапске савезнике.[4] Током рата Југославија је де факто признала ФЛН као представника алжирске нације, али је с обзиром на строга упозорења Француске избегла де јуре признање покрета.[4] Верује се да су први тајни контакти успостављени 1954. године у Каиру када је Југославија званично продала војну опрему Египту који су после месец дана пребачени у Алжир.[5] У октобру 1956. Београд је био домаћин састанка између ФЛН-ов Мохамед Хидер и СФИО Пјер Ербо, док је Југославија од 1957. напустила посредничке напоре и одлучила да отворено подржи Алжир.[5] Од тада је Француска морнарица почела да интерспекује југословенске трговачке бродове на Медитерану верујући да они испоручују помоћ алжирским побуњеницима.[5] Француска морнарица је 7. августа 1957. открила и узела 70 тона војне опреме са југословенског брода Србија док је највећа откривена испорука откривена 18. јануара 1958. године у близини Орана када је на Јадролинијином броду Словенија пронађено 148 тона војне опреме.[5] Председник Привремене владе Републике Алжир Ферхат Абас посетио је Београд између 6. и 12. јануара 1959. где је разговарао са председником Југославије Јосипом Брозом Титом.[2] Друга два члана Крим Белкацем и Мухамед Јазид су 2. фебруара 1959. разговарали са амбасадором Југославије у Тунису.[2] Југославија је алжирским борцима обезбеђивала храну, лекове и војне потрепштине, што Алжирци нису очекивали од једне средње велике европске социјалистичке земље.[4] Југословенско становништво је доживљавало алжирско искуство као подсећање не тако далеко Народно ослобођење и револуцију током Другог светског рата.[5] Земља је стога обратила пажњу на културни аспект Алжирског рата и послала је своје фотографе попут Стевана Лабудовића који је у периоду 1959-1962. снимио 27 филмова и 274 фотографије, издаване су званичне новине Ел Муџахид у београдском издању као и први грамофонски снимак Касамана.[5] Дана 1. марта 1960. године Национални ослободилачки фронт (ФЛН) отворио је свој Биро у Београду.[2] Против индијске жеље, али уз подршку Сукарна и Кваме Нкрума, позвана је алжирска ФЛН да у статусу суверене владе присуствује Конференцији несврстаних у Београду 1961. године.[4] Председник Ахмед ибн Бела је посетио Југославију у марту 1964. године.[4] Списак билатералних државних посетаЈугословенске посете Алжиру
Алжирске посете Југославији
Види још
Референце
|
||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
