Односи Југославије и Савезника
![]() Силе Осовине су 6. априла 1941. године напале Краљевину Југославију, а краљ Петар II Карађорђевић и Министарски савет одлазе у Лондон. У јануару 1942. године, Министарски савет Краљевине Југославије под председништвом проф. др Слободана Јовановића је именовао бригадног генерала Драгољуба Дражу Михаиловића за министра војске, морнарице и ваздухопловства, као и начелника штаба Врховне команде Југословенске војске. Током јуна и јула 1943. године, британски премијер Винстон Черчил одлучује да умањи подршку Михаиловићу и значајније подржи партизански покрет под вођством Јосипа Броза Тита, упркос упозорењима да ће тиме омогућили комунистима да преузму власти у Србији и Југославији. Иако је послератна историографија у социјалистичкој Југославији као разлог окретања савезничке политике према партизанима наводила да су томе допринели извештаји Фицроја Маклина, Вилијама Дикина и Рандолфа Черчила о сарадњи ЈВуО са италијанским и спорадично са немачким окупационим снагама, главни разлог јесте био већа активност партизанских снага на терену. Савезничке мисије у Југославији
Совјетски односДо средине 1942. године, СССР је пратио политику Лондона и подржавао Владу Краљевине Југославије у емиграцији, одржавајући са њом дипломатске односе и признајући генерала Михаиловића као њеног легитимног представника. Иако су са Титом имали директне контакте преко Коминтерне, нису желели да подстичу револуционарне активности из страха од антагонизма западних савезника, што је могло угрозити опстанак Совјетског Савеза. Прва званична совјетска мисија стигла је 23. фебруара 1944. године. Види још |
Portal di Ensiklopedia Dunia