Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран
Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран, раније дворана Зетра[1], је вишенамјенска затворена дворана у Сарајеву. У њој су се одржавали разни спортски догађаји на 14. Зимским олимпијским играма 1984. године. Има 12.000 сједећих мјеста. Скандал у вези назива ЗетраКада је дворана под тадашњим називом „Зетра“ отворена 1984. године, у југословенским медијима је избио скандал у вези са тим називом. Према писању тадашње југословенске штампе, нико није знао значење назива Зетра, а ни аутора тог назива. Југословенски медији су писали да „Зетра“ означава скраћеницу за „Зелену трансверзалу“. Скандал у вези са називом је изазвала и чињеница да је читава дворана била обојена у зелену боју, чија нијанса се подударала са тадашњом националном заставом Муслимана. Скандал је појачан чињеницом да се у то вријеме у Сарајеву судило припадницима панисламистичке организације „Млади муслимани“, чији лидер и главнооптужени је био Алија Изетбеговић. Према мишљењу стручњака за исламски тероризам у југоисточној Европи Џевада Галијашевића, могућност да се у вријеме СФРЈ социјализма избор назива Зетра случајно подудара са скраћеницом која означава Зелену трансверзалу, је минимална.[2]
ИсторијаОлимпијска употребаОлимпијска дворана Зетра је саграђена посебно за Зимске олимпијске игре одржане 1984. године у Сарајеву, а завршена је 1983. године. Први велики догађај је било Свјетско првенство у брзом клизању за младе одржано 1983. Описана је као „ултрамодерни, угаони објекат"[4] са бакарним кровом. За вријеме Олимпијаде у дворани је одржан турнир у хокеју на леду, такмичење у брзом клизању и умјетничком клизању, као и церемонија затварања, што је био први пут да се то деси унутра, све до Ванкувера 2010.[5][6][7] Од 1984. до 1991, Зетра је остала у служби зимским спортовима. Ту је одржано неколико међународних такмичења у брзом клизању, и неколико свјетских рекорда је управо овдје оборено. Распад ЈугославијеСредином 1992. године у тадашњој Зетри је постојао логор за Србе.[8] Остатак Зетре, као што су подруми, кориштени су као мртвачнице[9][10], и простор за лијекове и залихе.[11][12] Дрвена сједишта су кориштена за сандуке за цивиле погинуле у рату.[13][14] РеконструкцијаНакон рата, откривено је да, иако је дворана тешко оштећена, је темељ сигуран. Септембра 1997 је почела обнова. Међународни олимпијски комитет је донирао 11,5 милиона долара пројекту[11], који је коштао 32 милиона њемачких марака (16,4 милиона евра).[9] Обнова је завршена 1999. Тренутна употребаУ јулу 1999. Зетра је била домаћин самита Пакта за стабилност Балкана.[15] Данас се користи као спортска дворана, а у њој као домаћи тимови играју КК и РК Босна. Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
