Опатовац (Ловас)
Опатовац је насељено место у саставу општине Ловас у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска. ИсторијаГодине 1905. у Опатовцу је било 393 Срба, па Мађара 392, Немаца 164 а Хрвата 77.[1] Децембра 1937. године потонуо је у Дунаву код Опатовца аустријски шлеп "Д. Д. Ф. Г. - бр. 5722". Био је пун угља (50 тона), а вукао га је мађарски теретни брод "Фултон". Штета износи око 400.000 динара.[2] До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вуковар. Културна историја Срба у ОпатовцуЈуна 1753. године опатовачки поп Гаврил је био у сукобу са парохијанима, који су писали против њега жалбу проти. Две иконе у Опатовачкој српској православној цркви, радио је 1758. године арадски сликар Стефан Тенецки. Једна је велика икона и на дасци "Богородица". Друга, велика икона на дасци "Христа Спаситеља" је вероватно престона икона, од старог иконостаса, носи запис са сликаревим потписом. Њу је судећи о запису на икони, наручио "Господар Тодор Милашеновић из Опатовца који пребива код Господара... марта 1758." По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у општини Опатовцу, живи 257 православаца. Као парохијска филијала се јавља 1846. године општина Сотин, са црквом Светог Николе и 98 православних душа. Православно парохијско звање је основано 1769. године, а црквене матичне књиге се воде од 1777. године. У месту је 1846. године православна црква посвећена Св. великомученику Георгију грађена 1802. године, а парох је Гаврило Билић.[3] Изразио је јавну захвалност црквени тутор опатовачки Адам Ђаковић маја 1866. године дародавцима тамошње цркве. Цркви су приложили кадионицу сребрну, супружници Ђока и Љубица Симоновић из Шида.[4] Земаљска влада у Загребу је 1895. године одредила помоћ од 600 ф. за оправку српске православне цркве у Опатовцу.[5] Јуна 1896. године стари парох у Опатовцу, Јован Блидовић је добио право ношења црвеног појаса. Приложили су заједно 7 ф. за Фонд Св. Саве у Београду, опатовачка српска црквена општина и парох Јован Блидовић. Поп Блидовић парох опатовачко-сотински је умро те исте 1896. године. У његовом некрологу пише да је рођен 1842. године у Херцег-Суљошу, као син учитеља па капелана тамошњег. Отац парох се скрасио и службовао у Опатовцу. После завршене Карловачке богословије, од 1868. године Јован је био кратко очев помоћник и учитељ опатовачки. Затим је службовао у другим местима, до смрти очеве, када се повратио у Опатовац и преузео ту двојну парохију.[6] Епархијске власти су одобриле 1896. године изабрану црквену општинску власт у Опатовцу, која ће почети да се спрема за репарацију своје цркве. Године 1897-1898. именован је ђакон Душан Блидовић за администратора упражњене опатовачке парохије, који је затим рукоположен за свештеника. Он је претходно завршио Задарску богословију у Далмацији. Расписан је јуна 1898. године "Јефтимбени оглас" у црквеном листу, за поправак српске православне цркве у Опатовцу. Трошкови поправка износе 1108 ф. 66 новчића. На челу тадашње црквене општине су председник Стеван Димитријевић и перовођа Милан Вуксановић (учитељ).[7] За епархијског скупштинара У Карловцима изабран је 1902. године Стева Несторовић поседник из Опатовца.[8] Заједнички парох за Сотин и Опатовац, биран је 1903. године. Парох у Опатовцу 1899-1937. године је поп Емилијан Јосиповић. Поп Емилијан је 1902. године као администратор парохије у Опатовцу положио у Карловцима "стечајни испит". У народној вероисповедној школи у Опатовцу било је 1846. године само 15 ђака, којима је предавао учитељ Цветко Поповић. Расписан је 1855-1857. године, сваке јесени стечај за упражњено место српског учитеља у Опатовцу, са годишњом платом од 160 ф. сребра.[9] Учитељка (жена учитеља) опатовачка Љубица Бизумић послала је 1866. године прилог од 40 новчића за Фонд Школског листа. То је била прва Српкиња приложник том Фонду.[10] Њен муж, учитељ Мојсеј Бизумић је претходно 1864. године дао 2 ф. за исти Школски фонд. Бизумић је претпатник "Школског листа" из Новог Сада 1965-1866. године. Из расписаног стечаја за учитеља у Опатовцу, из године 1869. види се да је његова плата 186 ф. и стан. Учитељ у Опатовцу 1888. године је Ђорђе Бороцки, којем је због сиромаштва поклоњена годишња претплата на "Школски лист". Лазар Кекић учитељ приправник из Опатовца положио је 1897. године испит за учитељско оспособљавање у Сомбору. Постављен је 1899. године у месту за дефинитивног. По извештају из 1905. године у Опатовцу је комунална (државна) школа са једним здањем подигнутим 1850. године. Учитељ је Милорад Зековић, стално намештен. Редовну наставу похађа 34 ђака, а у пофторну школу је ишло седам старијих ученика.[11] Преминуо је 16. јуна 1862. године у Опатовцу Адам Драгосављевић, родом из села Бремена (1800), познати књижевник и филолог српски. Умро је у гостима код зета, док се враћао из Вуковара за Шид, са заседања жупанијске скупштине. Био је учитељ у Шиклушу, Мохачу и Вуковару. Највише се бавио филологијом, истраживањем и анализом народног говора. Објавио је у Бечу 1833. године дело "Превод псалтира као прва проба на српском језику". Затим, "Немачка граматика за децу и свакога..." два издања, те "Постанак словенских слова или писменост каква је и каква треба да буде" у Београду издата 1840. године. Био је дописник новина "Српски летопис" и "Бачка вила". Много списа је остало у рукопису.[12] У Опатовцу и Сотину је 1865. године у јединственој парохији, шесте класе на коју припада један парох, избројано 400 православних душа.[13] Године 1885. место је у Ердевичком изборном срезу са својих 449 душа.[14] Историјску књигу о француској и Наполеоновој пропасти у рату, купили су 1818. године Опатовчани: Григорије Михајловић парох и Алексије Лукић учитељ.[15] Претплату су дали 1831. године за једну српску књигу Опатовчани: Георгије Недић учитељ и Лазар Михајловић купац. Године 1843. учитељ Цветко Поповић је пренумерант једне допадљиве књиге. Уз њега су читаоци исте књиге пет његових ученика и Ђорђе Лучић поштар.[16] Опатовачки поштар Лазар Лучић био је 1862. године претплатник часописа "Даница" из Новог Сада. Трговачки шегрт у Опатовцу Лазар Михајловић набавио је 1870. године Вукову књигу.[17] Стеван Ђорђевић из Опатовца је 1872. године био кандидат за Текелијину стипендију, при Матици српској. Он је међутим касније 1875. године, као правник треће године у Загребу, изабран од стране Патријарха као први од кандидата, у Заклади Нестора Димитријевића са годишњом стипендијом од 250 ф.[18] Други Опатовчанин, Веселин Лучић изабран је 1895. године за стипендисту Закладе Павла Јовановића. По српском извору из 1905. године Опатовац је село, у којем живи 1090 становника у 180 кућа. Срба има 393 душе са 54 српска дома. Од јавних здања ту су пошта, српска православна црква и комунална школа. Црквена општина је уређена, скупштина редовна а председник исте је Никола Крстић. Ту припада место Сотин као парохијска филијала. Храм православни је у добром стању, његов иконостас је прекупљен од манастира Кувеждина. Парохија је шесте платежне класе, има парохијски дом и српско православно гробље. Опатовачки парох је поп Емилијан Јосифовић родом из Бољеваца, који служи већ седам година у месту. СтановништвоНа попису становништва 2011. године, Опатовац је имао 345 становника.[19] Попис 1991.На попису становништва 1991. године, насељено место Опатовац је имало 550 становника, следећег националног састава: Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia