Опсада Котор Вароша

Опсада Котор Вароша
Дио рата у Босни и Херцеговини
Вријеме 11 — 19. јун 1992. Мјесто Котор Варош Узрок Злочини над српским становништвом и ХВО припрема за деблокаду Котор Вароша Исход Побједа Војске Републике Српске Котор Варош ослобођен
Сукобљене стране
Републикa Српскa	Републикa Боснa и Херцеговинa Херцег-Босна
Команданти и вође
Слободан Дубочанин	Мухамед Садиковић
Укључене јединице
Војска Републике Српске 1. которварошка лака пјешадијска бригада	Армија Републике Босне и Херцеговине Хрватско вијеће одбране
Јачина
2.500 војника	1.200 војника

Опсада Котор Вароша одвијала се током рата у БиХ и трајала је од 11. до 25. јуна 1992. године. У сукобу су учествовали Хрватско вијеће обране (ХВО) и Армија Републике Босне и Херцеговине на једној страни, против Војске Републике Српске (ВРС), у Котор Варошу и његовим селима. Котор Варош је била опкољена од стране ВРС-а и током прољећа и љета 1992. године. Водиле су се тешке борбе, које су завршене заузимањем Котор Вароши и почетком операције Врбас '92 за заузимање Јајца.^[1]

Датума 18. новембра основана је аутономна Хрватска заједница Херцег-Босна (ХЗ-ХБ), која је тврдила да нема сецесијски циљ и да ће служити као "правни основ за локалну самоуправу".^[2] У одлуци о оснивању је наведено да ће Заједница „поштовати демократски изабрану власт Републике Босне и Херцеговине све док постоји државна независност Босне и Херцеговине у односу на бившу, или било коју другу Југославију“.^[3] За њеног председника установљен је Мате Бобан.^[4]

Иако је град Котор Варош имао нешто више Срба него Хрвата, Хрвати су били савезници са Бошњацима, па су имали већину и плус, околна села су имала хрватску и бошњачку већину.^[5] Хрвати су Котор Варош сматрали својим градом и уврстили га у карте Херцег-Босне. Циљ Хрвата и Бошњака био је чишћење Срба од општине и повезивање са територијом под контролом власти. У априлу су многи Срби напустили Котор Варош због страха од присуства ТОБиХ и ХВО-а у граду. Српски цивили који су остали злостављани су, убијани и пљачкани као што су и у Купресу и Броду.^[6] Неки од злочина догодили су се чак и након што је ослобођен Котор Варош. Један од најпознатијих био је масакр у Сердарима који је починила АРБиХ.^[7][8]

Српски војници су 11. јуна 1992. напали град Котор Варош. У граду је избила пуцњава, на једној страни ВРС, а на другој АРБиХ и ХВО, цивили су били у паници. Срби су гранатирали и град из околине. Село Вечићи је нападнуто тешком артиљеријом и ваздушним нападима, док су Ханифићи, Плитска и Котор нападнути и запаљени. Врбањци су били мешовито село са већинским муслиманским и хрватским становништвом. Дана 11. јуна 1992. ухапшено је неколико несрба из Врбањаца и одведено у правцу Котор Вароши. Градске борбе су завршиле 12. јуна и град је ослободила Војска Републике Српске. Дана 13. јуна, војници ВРС-а су напали и гранатирали село Хрваћани. Срби су многе Муслимане и Хрвате натерали да побегну у шуму. Муслимани и Хрвати су 19. јуна предали оружје и вратили се у град.^[9]

У Котор Варошу 25. јуна дошло је до поновне пуцњаве између АРБиХ и ВРС под командом Слободана Дубочанина, побуњени припадници АРБиХ су били поражени.^[10] У септембру преко 1.000 хрватских и муслиманских цивила, уз 500 војника који су се крили по шумама су предали наоружање, напустили општину Котор Варош и отишли ​​према Травнику.^[11]