Општина Илиџа
Општина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево. Покрива површину од 143,4 km². Сједиште општине је у насељу Илиџа. ГеографијаОпштина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево и обухвата његово југозападно подручје. Илиџа се налази на 499 m надморске висине, а највиша тачка територије општине је Црни врх са 1.504 m надморске висине. Простире се у самом подножју планине Игман. Лоцирана је на централном дијелу важног природног магистралног правца који иде долином ријеке Босне и Неретве, спајајући се, на сјеверу, са средњом Европом, и на југу, излазећи на Јадранско море. Илиџа спада у умјерене субалпске области.[2] Кроз насеље Илиџа пролази ријека Жељезница, а у склопу општине налази се и извор ријеке Босне, популарно излетиште Врело Босне. Име Илиџа потиче од старе турске ријечи илаџ — што изворно значи и означава мјесто које је здраво, које нуди, даје и осигурава здравље, место које лијечи и на којем свако може наћи лијек. До 1992. године површина територије општине била је 169,5 km². Дејтонским споразумом мањи дио територије је остао у Републици Српској, тако да сада подручје општине обухвата површину од 143,4 km², односно 84,6% пријератне површине. СтановништвоПо последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Илиџа (једна од градских општина града Сарајева) је имала 67.937 становника, распоређених у 14 насељених места.
НапоменаНасељена мјестаПослије потписивања Дејтонског споразума већи дио општине Илиџа ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Горње Младице и Касиндо, те дијелови насељених мјеста: Крупац и Сарајево дио — Илиџа. Од овог подручја формирана је општина Источна Илиџа. Данас у општини живи око 67.000 становника распоређених у 16 мјесних заједница: Блажуј, Бутмир, Врело Босне, Вреоца, Доњи Которац, Илиџа центар, Лужани, Осјек, Отес, Раковица, Соколовић колонија, Ступ, Ступ II, Ступско брдо, Храсница I и II. Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia