Општина Лепосавић
Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште) Географски положајЛепосавић је најсевернија општина Косова и Метохије. Налази се са десне стране реке Ибра. Припада јужном и средишњем делу ибарско-копаоничког краја. Обухвата планинске области југозападног Копаоника и североисточне падине Рогозне.[1] Данашња општина је формирана 1960. године, од некадашњих општина Лешак, Лепосавић и Слатина.[2] Законом о подручјима, општинама и срезовима у Народној Републици Србији, објављеном у Службеном гласнику 12. децембра 1959. године, општини је припало двадесет катастарских општина, односно насељених места: Белуће, Бербериште, Бистрица, Баре, Бело Брдо, Борова, Врачево, Гувниште, Доњи Крњин, Земаница, Исево, Лешак, Миоковиће, Остраће, Постење, Поткомље, Рватска, Требиће, Ћирковићи, Црнатово. Ове катастарске општине су припадале Дежевском срезу са средиштем у Новом Пазару (Бербериште), Копаоничком срезу са седиштем у Брусу (Земаница, Црнатово, Бело Брдо, Миоковиће) и Студеничком срезу, са седиштем у Рашкој (сва остала насеља). Тиме је 170 km² територије уже Србије припојено аутономној области Косову и Метохији.[3] Године 1963. донет је Устав, којим је Косовско-метохијска област постала аутономна покрајина. Општина Лепосавић сада има 7 месних заједница, Лешак, Лепосавић и Сочаница, Бело Брдо, Врачево, Бистрица и Шаљска Бистрица и 72 села.[2] КлимаУ општини су присутне:
Природна богатстваБиљни и животињски светРазноврсност биљног света зависи од надморске висине, која се креће од 400, где преовлађују барска вегетација и обрадиве површине у долини Ибра, до 2017 метара, где преовлађују шумска и планинска вегетација. Шуме, ливаде и пашњаци заузимају 56% територије општине. У нижим областима расту врба, јова и топола, док се на већим висинама храст и буква, у заједници са другим врстама, цер, јасен, јавор, црни и бели граб, јасика, леска, глог, клека.[6] На већим надморским висинама се налазе четинари бор, јела, смрека, оморика, смрча. У близини места Дубље, налази се око 150 церових стабала, на површини од 1 хектара, који су заштићено природно добро.[7] На шумским пропланцима, пашњацима и у врлетима расте шумско воће: јагода, купина, боровница, дрењина, леска, трњина, шипурак, дивља јабука, дивља крушка. Такође се налази ливадско и шумско цвеће: висибаба, нарцис, љубичица, ружа, снежни цвет, орхидеја, врес, бела рада и друге. Има и лековитог биља: трава ива, ђурђевак, маслачак, мајчина душица, хајдучка трава, кантарион, боквица, зова, камилица, липа, глог, клека. У ендеме спадају Панчићева поточарка (лат. Cardamine pancicii), рунолист, српска лала (лат. Tulipa serbica), копаоничка љубичица (лат. Viola Copanicensis).[7] Од животињског света су заступљени[8]:
ХидрографијаРека Ибар, која у свом горњем току има врло чисте воде. У мање хидролошке објекте спадају баре, извори и термоминерални извори:
Демографија Већину становника општина чине Срби, а присутне су и друге етничке заједнице, највише Албанци и Бошњаци.[2] Пре 1999. отприлике 600 косовских Албанаца је живело у 3 села на југу општине (Кошутово, Бистрица и Церање), која су данас скоро празна, а њихови становници углавном сада живе у јужном делу Косовске Митровице. На целокупној територији општине од јуна 1999. године почеле су да пристижу интерно расељена лица са целог Космета, и њихов број данас износи 2.500, од којих су 203 Роми. Око половине од тог броја Рома, интерно расељених лица, је из Вучитрна, Клине, Призрена и Обилића, а друга половина је из Ромске Махале из Косовске Митровице. Око 1.200 ИРЛ српске националности живи код својих рођака, а остали у колективним центрима у Лепосавићу, Лешку и Сочаници. Значајан број Муслимана живи у селима Бербериште, Врачево и Рватска. Само Лепосавић и Лешак имају статус градског насеља. Етничке структура по годинама:
ИнфраструктураКроз општину пролази веома важан регионални пут у дужини од 38 километара, који повезује Косово о Метохију са ужом Србијом. Постоји Здравствени центар у Лепосавићу, као и амбуланте у селима Сочаница, Лешак, Врачево и Бело Брдо. У општини се налазе 4 основне школе од којих су 3 на српском језику (ОШ „Лепосавић” у Лепосавићу са издвојеним одељењима у Дрену, Јошаници и Кијевчићу, ОШ „Стана Бачанин” у Лешку, са издвојеним одељењима у Врачеву, Белући, Белом Брду, Миоковићу, Остраћу, Доњи Крњин и ОШ „Вук Караџић” у Сочаници, са издвојеним одељењима у Горњој Сочаници и Вучи) и једна на албанском језику у селу Бистрица са десетак ученика. Средњих школа има 2 (Пољопривредна школа „Приштина“ у Лешку.[9][10], Средња школа „Никола Тесла”), колико и факултета Приштинског Универзитета (Учитељски факултет из Призрена и Факултет за физичку културу из Приштине) и две више школе Виша Економска школа, којој је било седиште у Пећи и Виша Саобраћајна школа, којој је седиште било у Урошевцу. Они су заједно са Институтом за српску културу — Приштина измештени у општину Лепосавић 1999. ПривредаДо 1991. године цела се привреда заснивала на индустрији, односно ДП „Копаоник”, који послује у оквиру сложеног система Трепчи. Значајно место сада заузима дрвна индустрија, захваљујући великом шумском фонду, који заузима готово половину површине. Производи се техничко дрво, огревно и друге врсте просторног дрвета, као и шумска грађа. Осим тога, у оквиру металне индустрије овде послују[11] „ППТ – Зглобни лежајеви” предузеће за израду зглобних лежајева, основано 2000. године[12] и фабрика „Иво Лола Рибар“ за резервне делова за ТЕ „Обилић“, као и велики број малих привредника. Пољопривреда је такође једна од основних делатности, али су услови за њен развој веома скромни, превасходно због недостатка земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе.[11] Услови за пољопривредну производњу су веома скромни. Пољопривредна производња би могла да се побољша активирањем земљорадничких задруга и откупних станица за пољопривредне производе, који би се пласирали фабрикама за њихову даљу прераду. ЕкономијаОпшта економска ситуација у општини је неповољна. Стопа незапослености је висока, а посебно је висока у пољопривреди, посебно имајући у виду да у општини преовлађује пољопривредно становништво. Велики је број и расељених лица која живе у општини. Култура
Културно-просветну функцију врше и Дом културе Свети Сава из Истока, Народна библиотека Свети Сава, позориште из Грачанице, Културно-уметничко друштво „Копаоник”. РелигијаГлавна религија је српска православна. Православне цркве постоје у насељу Лепосавић (Црква светог Василија Острошког из 2002), у насељу Лешак (Црква Пресвете Богородице) и у селима (Манастир Врачево, Манастир Свете Петке у Церањској реци, Црква Светог Николе у Земаници, Црква на Дубљу, посвећена Великој Госпојини, источно од села Дубока, Црква у Дренови посвећена Благовестима, Црква Распећа Христовог у Улију), црква у Гулију као и православни Манастир Сочаница, са црквом посвећена Усековању светог Јована Крститеља. Настанак већина насеља у општини се везује за црквене празнике. Велики број мештана присуствује прославама црквених празника, након којих се организује културно уметнички програм.[14] Археолошка налазишта и споменициАрхеолошки локалитети у општини Лепосавић[15]:
Археолошка налазишта се не налазе у функцији туризма.[15] СпортУ Лепосавићу делује Спортски савез. Регистровани спортски клубови у општини Лепосавић:
Спортска туристичка организација Лепосавић је организатор општинских такмичења у малом фудбалу, рукомету, одбојци, кошарци, стоном тенису као и пролећног и јесењег кроса. Такође организују Радничке спортске игре, на којима се сваке године, преко 400 радника надмеће у 15 такмичарских дисциплина. Организују се и акције „Жене у рекреацији“, Сеоске Ускршње игре, Бизнис лига. Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
