Орнитофауна Србије

Једно од значајнијих издања која се баве птицама Србије

Због еколошки повољног положаја, Србија је изузетно богата птицама. Подручје ове земље се у генералном биогеографском смислу дели на три региона: панонски (пре свега Војводина), континентални (равна подручја ниже Саве) и алпски регион (Динариде). Сваки од тих биогеографских региона има свој јединствен живи свет, а тако и засебну орнитофауну.

Тренутно се за простор Србије води око 350 врста птица^[1] од којих скоро 250 гнезде или су гнездиле код нас, док осталих око 100 врста су нам посетиоци током сеобе или зимовања (пролазнице, или на лутању).

Бројност и распрострањеност

Опис бројности птица је област којом се константно баве орнитолози, пошто се распрострањење птица динамично мења. На простору садашње Србије, до данашњих дана забележено је и потврђено присуство 351 врста дивљих птица. Што се тиче гнездарица, у периоду 1800-2015. евидентирано је гнежђење 249 врста, од чега се у садашњем периоду гнезди 240 врста птица (Пузовић, С. et al. 2016).

Региони Србије најбогатији птицама гнездарицама су Косово и Метохија, североисточна (Банат) и југоисточна Србија (граница са Бугарском и Македонијом).

У најбројније гнездеће врсте птица спадају зеба, врабац покућар, црноглава грмуша, пољски врабац и велика сеница, а у најређе ружичасти чворак, риђоглави гњурац, чапља говедарка и друге (Пузовић, С. et al. 2015).

Историјат проучавања птица у Србији

Захваљујући пре свега раду ентузијаста, биолога али и аматера – нарочито у односу на друге фаунистичке групе организама – орнитофауна Србије је добро истражена. Птице су занимљива група, чије изучавање је одувек привлачило један број људи, који су из хобија, а други као професионални орнитолози проводили време на посматрању и пописивању птичје фауне.

Нека истакнута имена српске орнитологије били су др С. Д. Матвејев (1913-2003)^[2], проф. Милорад Марчетић, Рихард Чорнаи (1903-1984), др Јожеф Микушка (1942-2006), др Борис Гаровников (1929-2014) и други.

Угрожене врсте и њихова заштита

Задатак институција заштите природе, као и сваког појединца јесте да чува птице и природу од све већег притиска, као загађивање, урбанизација, хемизација, нестанак станишта.

Међу најзначајније врсте птица спадају оне које су уједно и најугроженије и представљају природну реткост, као на пример птице грабљивице, белоглави суп, орао крсташ или степски соко. Ово су птице чија је светска популација толико опала, да свака држава на чијем подручју у неком броју опстају треба да буде поносна на њих и да их са посебном пажњом чува.

Занимљивости

Следеће занимљивости говоре у прилог богатства Србије птичјим светом:

Међу првим резерватима природе, а подстакнуто богатством птица, је Обедска бара, указом Царске коморе 1874. године, само две године након проглашења Јелоустоун парка у САД.
Тараш у Банату има статус европског села рода, са преко 40 активних гнезда ове прелепе птице.^[3]
Светски "главни град" сова је Кикинда.^[4] У овом севернобанатском граду сваке зиме борави и до 700 јединки сове утине због чега је одлучено да сове постану заштитни знак Кикинде. О феномену окупљања сова чак је и BBC направио репортажу.^[5]
Пре само 6 деценија Србију је настањивало 4 врсте лешинара (бела кања, орао брадан, белоглави суп и црни лешинар) од којих је само суп спасен од изумирања. Акција спашавања врсте је била толико успешна, да је суп уједно и једна од ретких птица чија популација данас не опада, него захваљујући активним мерама заштите расте. Тренутно у Западној и Југозападној Србији гнезди око 140 парова, док предстоји покушај враћања супа и у Источну, где је раније такође живео.^[6]^[7]

Литература

Puzović, S., Radišić, D., Ružić, M., Rajković, D., Radaković, M., Pantović, U., Janković, M., Stojnić, N., Šćiban, M., Tucakov, M., Gergelj, J., Sekulić, G., Agošton, A. & Raković, M. (2015): Ptice Srbije - procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013^{[мртва веза]}. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.
Puzović, S, Simić, D. Saveljić, D., Gergelj, J., Tucakov, M., Stojnić, N., Hulo, I., Ham, I., Vizi, O., Šćiban, M., Ružić, M., Vučanović, M. & Jovanović, T. (2003): Ptice Srbije i Crne Gore – veličine gnezdilišnih populacija i trendovi: 1990-2002. Birds of Serbia and Montenegro – breeding population estimates and trends: 1990-2002. Glasnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine Ciconia br. 12, Novi Sad, pp. 35–120
Marko Šćiban, Draženko Rajković, Dimitrije Radišić, Voislav Vasić, Uroš Pantović (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. април 2018). Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (PZZP) i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), Novi Sad.
Puzović S, Sekulić G, Stojnić N, Grubač B, Tucakov M (2009): Značajna područja za ptice u Srbiji. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – Zavod za zaštitu prirode – Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Beograd.