Оружане снаге Новог Зеланда

Оружане снаге Новог Зеланда (енгл. New Zealand Defence Force) се састоји из гране: Краљевска морнарица Новог Зеланда (енгл. Royal New Zealand Navy), Војска Новог Зеланда (енгл. New Zealand Army) и Краљевска авијација Новог Зеланда (енгл. Royal New Zealand Air Force).^[1]

Учешће у ратовима

Одбрамбене потребе Новог Зеланда су скромне јер су процене да су шансе за спољни напад мале,^[2]али је ипак учествовао у светским сукобима од којих је најзначајније учешће у Галипољској операцији, бици за Крит,^[3] Другој бици код Ел Аламејна,^[4] бици за Монте Касино.^[5] Галипољска операција је била од изузетне важности за изградњу националног идентитета^[6]^[7] и јачање АНЗАК (енгл. Australian and New Zealand Army Corps) традиције.^[8] У Првом светском рату је погинуло око 18.500 Новозеланђана а 41.000 је рањена од око 103.000 бораца на тадашњу популацију од једног милиона.^[9] Нови Зеланд је такође одиграо кључну улогу у јединој бици у Јужној Америци током Другог светског рата, бици код Ла Плате^[10] као и у бици за Британију.^[11]^[12] Током рата САД су имале око 400.000 војника стационираних на Новом Зеланду.^[13]

Новији сукоби

Поред оба светска рата и рата у Вијетнаму, Нови Зеланд је учествовао и у Корејском рату, Другом бурском рату,^[14] Побуни у Малаји,^[15] Заливском рату и Рату у Авганистану. Током Рата у Ираку Нови Зеланд је одбио учешће у директном сукобу већ је на годину дана послао тим инжењера да помажу у обнови државе. Нови Зеланд је учествовао и у миротворачким мисијама у Киперу, Сомалији, Босни и Херцеговини, на Синају, Анголи, Камбови, на Иранско-ирачкој граници, на Бугенвилу, на Источном Тимору и на Соломонским острвима.^[16]

Референце

^ „Welcome to NZDF”. New Zealand Defence Force. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ Ayson 2007, стр. 132.
^ „The Battle for Crete”. Ministry for Culture and Heritage. мај 2010. Приступљено 9. 1. 2011.
^ „El Alamein – The North African Campaign”. Ministry for Culture and Heritage. мај-2009. Приступљено 9. 1. 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Holmes, Richard (септембар 2010). „World War Two: The Battle of Monte Cassino”. Приступљено 9. 1. 2011.
^ „Gallipoli stirred new sense of national identity says Clark”. New Zealand Herald. април 2005.
^ Prideaux, Bruce (2007). Ryan, Chris, ур. Battlefield tourism: history, place and interpretation. Elsevier Science. стр. 18. ISBN 978-0080453620.
^ Burke, Arthur. „The Spirit of ANZAC”. ANZAC Day Commemoration Committee. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 11. 1. 2011.
^ Edmond-Paul, Mary (2008). Lighted windows: critical essays on Robin Hyde. Otago University Press. стр. 77. ISBN 978-1-877372-58-2.
^ „New Zealand and the Battle of River Plate”. New Zealand Ministry of Foreign Affairs and Trade. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011.
^ „Airmen from New Zealand who took part in the Battle of Britain”. The Battle of Britain London Monument. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 10. 1. 2011.
^ „New Zealand's contribution – The Battle of Britain”. Ministry for Culture and Heritage. септембар 2010. Приступљено 10. 1. 2011.
^ „Bureau of East Asian and Pacific Affairs Background Note: New Zealand”. US Department of State. август 2010. Приступљено 10. 1. 2011.
^ „South African War 1899–1902”. Ministry for Culture and Heritage. фебруар 2009. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „NZ and the Malayan Emergency”. Ministry for Culture and Heritage. август 2010. Приступљено 11. 1. 2011.
^ „New Zealand Defence Force Overseas Operations”. New Zealand Defence Force. јануар 2008. Архивирано из оригинала 25 јануар 2008. г. Приступљено 17. 2. 2008. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

Литература

Ayson, Robert (2007). „New Zealand Defence and Security Policy,1990–2005”. Ур.: Alley, Roderic. New Zealand In World Affairs, Volume IV: 1990–2005. Wellington: Victoria University Press. стр. 132. ISBN 9780864735485.
Prideaux, Bruce (2007). Ryan, Chris, ур. Battlefield tourism: history, place and interpretation. Elsevier Science. стр. 18. ISBN 978-0080453620.