Осетски језик
Осетски или осетински језик (Ирон æвзаг), ирански је језик из породице индоевропских језика. Говори се у Осетији, региону на падинама планине Кавказ, на граници Русије и Грузије. Осетински језик има 2 дијалекта; ирон на истоку и дигорон на западу. Дијалекат ирон је основа књижевног језика. ИсторијаОвај језик потиче од језика древног народа Алани, који су били једна од подгрупа Сармата. То је једини ирански језик који је данас распрострањен на Кавказу. Прва штампана књига на осетинском језику појавила се 1789. Прве новине, Ирон газет, штампане су 23. јула 1906. у Владикавказу. Творац књижевног језика је песник Коста Хетагуров. ОсобинеСвојом сложеном граматиком осетински језик личи на староиранске језике. На пример, систем падежа садржи 8 или 9 падежа. Именичка промена је аглутинативна. Осетински језик нема чланове и не разликује родове. Фонологија је под јаким утицајем кавкаских језика. Ред речи у реченици, као ни у српском, није строго одређен, али најчешће је субјекат—објекат—предикат: Иринæ фæткъуы хæры. — Ирина јабуку једе. ПисмоМодерна ћирилична азбука осетинског језика садржи 35 слова, од тога 26 сугласника 7 самогласника и 2 дифтонга. Ћирилица је прилагођена за записивање осетинског језика 1844. Савремена варијанта која се користи од 1937:
Спојеви ГЪ, ДЖ, ДЗ, КЪ, ПЪ, ТЪ, ХЪ, ЦЪ и ЧЪ се рачунају за посебна слова. Слова Ё, Ж, Ш, Щ, Ъ, Ь, Э, Ю, Я се користе само у руским позајмљеницама. Слово ӔОсетински језик је једини ћирилични језик који има слово Ӕ, тј. постојање слова Ӕ је сигуран знак да се ради о тексту на осетинском. Ипак, ово слово је у многим фонтовима недоступно, па се при писању на рачунару користе следећи начини:
Правила читањаЗа осетински се може рећи да важи правило „Пиши као што говориш, читај како је написано”, тј. разлике између написаног и изговореног су изузетно мале. У осетинском постоји огроман број позајмљеница из руског. Оне се понекад пишу као и у руском (статья — чланак), некад су делимично прилагођене осетинком правопису (республикæ — република, революци — револуција), а некад су скоро сасвим прилагођене осетинском (кърандас — оловка, од карандаш, вагзал — железничка станица, од вокзал). СамогласнициСамогласника у осетинском има 7. Деле се на јаке (А, Е, И, О, У) и слабе (Æ, Ы). Ова подела је важна код нагласка. Јаки самогласници се увек изговарају отегнуто. Квалитет изговора за јаке сугласнике је исти као у српском. Важно је за њих напоменути следеће:
Што се тиче слабих самогласника:
Сугласници
Звучни сугласник испред безвучног прелази у свој безвучни парњак. Изговор С, З, Ц и ДЗОсетински језик има неколико типова изговора. Литерарни или осетински (иронски) изговор карактерише изговарање слова С и З као Ш и Ж, а Ц и ДЗ као С и З. Други широко распрострањени изговор је кударски, где се С и З изговарају као С и З, а Ц и ДЗ варирају од Ш и Ж до Ч и Џ. Трећи је чисански, где дословно важи правило „Читај као што је написано”, тј С и З се изговарају као С и З, а Ц и ДЗ као Ц и македонско Ѕ. У свакодневном говору то није баш стриктно издиференцирано, па се, рецимо, у литерарном (иронском) Ц и ДЗ на крају речи или кад су удвојени изговарају ближе као Ц и македонско Ѕ, али то су ситнија одступања.
НагласакНагласак је осетинском увек на првом или другом слогу, што зависи од квалитета самогласника. Уколико је на у првом слогу јак самогласник — нагласак ће бити на првом слогу (ра́гон, ба́дын). Уколико је ту слаб самогласник — нагласак пада на други слог (сыгъдǽг, æвза́г). У осетинским личним именима нагласак је на другом слогу, без обзира на квалитет самогласника (Тама́рæ, Ири́нæ, Сосла́н, Æхсǽр), а у руским позајмљеницама као у изворној речи (кърандǽс, трактори́ст, револю́ци). Пример текстаЧлан 1 Универзалне декларације о људским правима Адæймæгтæ се 'ппæт дæр райгуырынц сæрибарæй æмæ æмхуызонæй сæ барты. Уыдон æххæст сты зонд æмæ намысæй, æмæ кæрæдзийæн хъуамæ уой æфсымæрты хуызæн. Неколико фраза
ГраматикаИменицеМножина именица у осетинском добија се додавањем наставка -тæ у номинативу, док се у осталим падежима Æ пред наставком губи.
Често А и О у последњем слогу прелазе у Æ:
Понекад, ако се именица завршава на групу сугласника, наставак је -ытæ:
Случајеви када се додаје -тæ:
Код именица на -æг Æ испада, наставак је -ытæ, а Г прелази у ДЖ:
Код именица на -ыг Ы испада, наставак је -уытæ:
Неке именице не губе Æ:
Промена по падежима:Падежни наставци су исти и у једнини и у множини, једина разлика је код падежа за правац, где је у једнини наставак -мæ, а у множини -æм. Постоје два типа промене. По првом типу се мењају именице које се завршавају на сугласник, а по другом именице које се завршавају на самогласник. Разлика је у томе што именице које се завршавају на самогласник у свим падежима у једнини осим инструментала и падежа за правац умећу Й између основе и наставка и наставак у аблативу није -æй него -æ. Први тип:
Код именица које се завршавају на к, г или къ, ти сугласници у генитиву се палатализују, тј. прелазе у ч, дж, чъ: карк — карчы, чызг — чызджы. Други тип:
Спољашње везе![]() Потражите осетинский язык у Викиречнику, слободном речнику.
|
Portal di Ensiklopedia Dunia