Осларе је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 762 становника.
Демографија
У насељу Осларе живи 641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,6 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,66.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[2]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
6 |
|
|
8 |
| 80+ |
3 |
|
|
7 |
| 75—79 |
6 |
|
|
12 |
| 70—74 |
21 |
|
|
21 |
| 65—69 |
18 |
|
|
16 |
| 60—64 |
22 |
|
|
29 |
| 55—59 |
27 |
|
|
23 |
| 50—54 |
20 |
|
|
19 |
| 45—49 |
25 |
|
|
16 |
| 40—44 |
33 |
|
|
34 |
| 35—39 |
32 |
|
|
25 |
| 30—34 |
29 |
|
|
28 |
| 25—29 |
35 |
|
|
32 |
| 20—24 |
25 |
|
|
34 |
| 15—19 |
48 |
|
|
36 |
| 10—14 |
36 |
|
|
33 |
| 5—9 |
35 |
|
|
36 |
| 0—4 |
42 |
|
|
32 |
| Просек : |
33,6 |
|
|
35,4 |
|
Порекло становништва
Подаци датирају из 1951. г.[5]
Данас у селу живи староседелачко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Роми.
Српски родови:
- Марчинци (4 к., Св. Арханђео), староседеоци.
- Шипковци (5 к., Св. Арханђео), староседеоци.
- Марковци (3 к., Св. Петка), староседеоци.
- Андрејци (4 к., Св. Лука), досељени око 1750. г. из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо "турчили сестру" и зато пали на крв. Иза њих су са Косова дошли: Новаковци (5 к), Гагинци (3 к) и Илинци (5 к). Сви славе Св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог места досељени.
- Свирини (3 к), Пиркови (4 к) и Златановци (9 к). Они су се доселили из Горње Мораве око Гњилана. Сви славе Св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац(село Божевце/Божовце код Косовске Каменице).
- Мелини (3 к., Св. Никола), дошли из околине Гњилана Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старина у косовској котлини.
- Голчинци (3 к., Св. Никола), доселили око 1850. г. из Турије. Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их је довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.
- Чонинци (3 к), Кадички (2 к) и Пауновићи (2 к). Сви славе Св. Луку. И они су косовски досељеници. Овде се доселили после Голчинаца.
- Алексини (1 к., Св. Арханђео), дошли око 1850. г. из Рајинца, пошто су тамо остали без имања.
- Гавранци (10 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се кад и Алексини из кумановског села Сушева.
- Миљини /4 к., Св. Арханђео), дошли су 1878. г. из села Шапранца. Тамо су им Турци запалили кућу.
- Tрајковићи (1 к., Св. Никола), доселили с у турско доба као чифчије из села Кршевице.
- Филиповићи (1 к., Св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915. г. на женину кућу из Билинца.
- Младеновићи (1 к) и Рашићи (1 к), дошли су 1924. г. на купљено земљиште из Жбевца. Славе Св. Николу.
- Пешићи (2 к., Св. Никола), досељени 1924. г. из Клиновца. Овде живе на купљеном имању.
- Крстићи (1 к., Св. Ђорђе), дошли из 1926. г. из Жбевца. Овде живе на купљеном имању.
- Стојменовићи (1 к., Св. Арханђео), дошли 1926. г. из Клиновца.
- Ристићи или Овиларски (1 к., Св. Арханђео), дошли 1930. г. из Жбевца, на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.
Родови српског поисламљеног становништва:
- Ибраимови или Потуровци (5 к), староседеоци. Име Имраимови добили по Ибраиму, сину помухадењеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса. (Филип је у исламу прозван Рамадан - Ибраим - Селман - Лим, ан, данас жив). Филип је примио и фис Тсач, тј. фис коме припадају лучански Арбанаси.
- Гавранци или Арани (3 к), род су са истоименим православним осларским становницима. Пореклом су из кумановског села Сушева. На ислам прешао предак Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.
Арбанашки родови:
- Ајрединци (5 к), од фиса Бериш. Досељени су 1878. г. из Масурице. Даља им је старина у северној Албанији.
- Деветинци (5 к), од фиса Соп. Досељени као мухаџири из Јабланице у исто време када и Ајрединци. Даљу старину знају у Малесији.
- Махсутови (1 к), од фиса Бериш. Мухаџири из Масурице. Дисшли су 1878. г.
- Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
- Исмаилови (1 к), дошли су 1878. г. као мухаџири из Јабланице. Даља старина им је у северној Албанији. Фисову припадност не знају.
Роми:
- У селу има 5 циганских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.
- ^ "Насеља" књ.33 (др. Јован. Ф. Трифуноски: Кумановско-Прешевска Црна Гора
Спољашње везе
|
.svg)
