Остоја Спуж

Остоја Спуж Спужић (Спуж, око 1765—1814) је био српски војвода у Карађорђевој Србији за време Српске револуције 1804. године.

Мачвански кнез и војвода Остоја Спуж доселио се из Спужа у Црној Гори у Србију и настанио се у Шапцу. По породичном предању Остоје Спужа, када је у Србију дошао из Спужа из данашње Црне Горе, донео је доста оружја, пушака и сабљи. Пре Првог српског устанка имао је чету хајдука, затим је био први шабачки старешина, пре војводе Луке Лазаревића.^[1] Био је постављен је за команданта Шапца.

Као војвода Остоја Спуж, касније је био члан магистрата у Шапцу, у дворској улози кнеза.^[2]

Остоја Спуж је учествовао у биткама око Шапца, у опсади Београда и у освајању и ослобађању Пожаревца. Приликом првог заузимања Шапца, са породицом се настанио у граду Шапцу, односно Шабачкој тврђави 1804. године,^[3] према Мемоарима Матије Ненадовића.^[4]

Остоја Спужић је преминуо ноћ уочи Другог српског устанка.

Код његовог сина Јована Спужића сачувани су његови ратни трофеји, сабље, кубуре и пушке.

Око 1800. године, када је имао тридесет година, Остоја Спуж се оженио Василијом Урошевићем из села Грушића. Остоја и Василије Спужић имали су два сина Јована и Ђорђа и две ћерке Милицу и Анђелију.^[5]

Деда Слободана Јовановића је био Остоја Спуж.^[6]

• Спужићи