Островачко-котленички каменоресци

Островачко-котленички каменоресци по тематским, стилским и техничко-занатским карактеристикама представљају засебну и веома компактну групу. Споменици су им расути су по гробљима рудничког Поморавља (селима између Мораве и реке Груже), па све низ побрђе Вујна, Острице, шумадијског Буковика и Котленика. Граница између островачко-котленичке и таковске стилске групе углавном је на линији Срезојевци - Горњи Милановац - Враћевшница.

Први „спомењари” појављују се половином 19. века у селима Вујетинци и Остра, познатим по мајданима квалитетног камена. У ову групу спадају и каменоресци из околних села Мрчајевци, Бечањ, Бресница и Горња Трепча, као и они из котленичких села од Гунцата до Сирче.^[1]

• Лазо Миловановић (? -1874) из Вујетинаца

• Гајо Јовановић (1839-1880) из Опланића

• Богољуб Тодоровић (1903-1989) из Остре

Село Остра познато је по каменоресцима из фамилија Тодоровић и Таловић. У котленичке мајсторе спадају Василије Плескоња и Живојин Пауновић из Лађеваца и Матија Здравковић из Трговишта. Из гружанског краја најпознатији је Милоје Божовић из села Гунцати.^[1]

• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

• Завод за заштиту споменика културе Краљево