Отворени подаци

Отворени подаци представљају концепт у коме одређени подаци треба да буду слободно доступни свима, на коришћење и поновну употребу, без ауторских или било каквих других ограничења. У складу са принципима других иницијатива/покрета, као што су Софтвер отвореног кода, подаци отвореног садржаја и других, који промовишу предности отвореног приступа и дељења информација, тако и иницијатива отворених податка дефинише основне форме комерцијалне и некомерцијалне употребе и размене података, уз поштовање одређених правила кроз одговарајуће лиценцирање сваког скупа података. Отворени подаци могу бити повезани и са принципима покрета Отворене науке, па постоји и посебна категорија отворених података - отворени истраживачки подаци.

Под појмом отворених података најчешће се мисли на табеларне и текстуалне податке, које стварају државне институције. Али појам се подједнако користи и да се представе информације које се односе на концепте као што су мапе, хемијска једињења, геном, математичке и научне формуле, медицински подаци.

Приступ и начин баратања подацима прецизира организација која је створила скуп, кроз ограничење приступа, дефинисање лиценци, прописивање ауторских права, патената и накнаде за поновно коришћење. Активисти иницијативе отворених података тврде да су ограничења лоша и да подаци треба да буду доступни без ограничења и/или накнаде, како за употребу у првобитном облику тако и за даље поновно коришћење и измене.

Типичан приказ потребе за отвореним подацима

Бројни научници су истакли иронију да у историјском тренутку када имамо развијене технологије да учинимо научне податке доступне широм света, проширимо сарадњу и убрзамо темпо и ширину открића … ми смо заузети закључавањем података и спречавањем употребе одговарајућих напредних технологија заснованих на знању.^[1]John Wilbanks

Ствараоци података често не разматрају потребу да истакну власништво, лиценце и услове поновног коришћења. Међутим, недостатак лиценце отежава да се утврди статус скупа података и може да ограничи коришћење података који се нуде у отвореном духу.

Део садржаја или података је отворен ако свако може слободно да га користи, поново употреби и редистрибуира — једино под условом да наведе аутора и/или дели под истим условима.^[2]

Облици у којима су расположиви подаци доступни на WEB-u su:

• фајлови са подацима: pdf, excel, csv, xml, json
• подаци у базама расположиви посредством (углавном RESTful) Web сервиса/API-a

статички подаци — нпр. демографски и економски подаци које нуди World bank

data streams — нпр. подаци које обезбеђује IoT платформе (xively Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. мај 2014) OpenSense)

• подаци у базама података и базама знања доступни за директно скидање (Download) (Нпр.FeedbaseGeoNames и сл.).
• подаци уметнути у Web странице (microdata, RDFa, microformats)

Велики подаци су подаци великог обима, високих брзина, и/или веома разноврсних информационих средства, који захтевају да буду омогућени нови облици обраде, чиме се побољшава доношење одлука, откривање нових схватања и оптимизацију процеса.

• Music Brainz
• Open Street Map
• Open Data exposed by World Bank
• Open Cultural Data
• Open GLAM

Обезбеђују приступ:

• подацима
• алатима за упознавање са подацима
• апликацијама развијеним коришћењем расположивих података

• DataMob
• Socrata
• Facutal
• Ckan
• Ckan Srbija

Примери дигиталних личних асистената:

• Siri
• Google Now
• Evi
• Skyvi

Дебата о јавним подацима се још увек развија. Најбоља апликација Отворена Влада тражи да оснажи грађане да помогну малим предузећима, или да ствара вредност у неком другом позитивном, конструктивном начину.

Аргументи направљени на име отворених података обухватају следеће:

• „Подаци припадају људској раси.” Типични примери су геноми, подаци о организмима, медицинске науке, еколошких података након Архуске конвенције.
• Јавни новац је коришћен за финансирање рада и тако би требало да буде универзално доступан.^[3]
• Спонзори из истраживања не добијају пуну вредност, осим ако су настали подаци слободно доступни.
• Ограничења података поновне употребе ствара супротности.
• У научним истраживањима, стопа открића повећана бољим приступом подацима.^[4]

Генерално се сматра да чињенични подаци не могу бити заштићени ауторским правима.^[5] Упркос томе, издавачи често дају ауторске изјаве (често забрањују поновно коришћење) на научним подацима пратећим публикацијама. Према томе, може бити нејасно да ли су чињенични подаци који су уграђени у пуном тексту део ауторских права.

Сви подаци су доступни као Јавни подаци и обухватају следеће:

• Финансирање Владе не може да се користи за дуплирање или оспоравање активности приватног сектора.
• Приход који објављивањем података дозвољава непрофитне организације за финансирање других активности (нпр. уважено издавачко друштво подржава друштво).
• Влада даје специфичан легитимитет појединим организацијама да се опорави од трошкова (НИСТ у САД, убојних Анкете у Великој Британији).
• Забринутост у вези са приватношћу може да захтева да приступ подацима буде ограничен на одређене кориснике или на подскупове података.
• Спонзори не добијају пуну вредност, осим ако им се подаци користе на одговарајући начин.

• Индекси и претраживачи отворених података
• Отворени повезани подаци

• DataMob
• Music Brainz
• Socrata
• Facutal Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. јун 2014)
• Ckan
• Ckan Srbija
• Evi
• Open Data exposed by World Bank
• Отворени парламент
• OpenDefinition -дефинисање 'отвореност' у односу на садржај и податке
• #opendata Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јул 2015) — кратки филм о отвореном владиним подацима из Open Knowledge Foundation
• Open Data Commons — правна средства за отворене податке