Отиловићи

Отиловићи
Отиловићи;
	Отиловићи
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Пљевља
Становништво
— 2011.	233
Географске карактеристике
Координате	43° 19′ 15″ С; 19° 24′ 49″ И / 43.32083° С; 19.41361° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Отиловићи Отиловићи на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	052
Регистарска ознака	PV

Отиловићи је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 233 становника (према попису из 1991. било је 305 становника).

Географија

Отиловићи су карактеристични и у географском смислу. На путу који преко Отиловића води ка Бијелом Пољу, налази се вештачко језеро. Занимљив амбијент Отиловићког језера окруженог дрвећем и бујном вегетацијом, привлачи пажњу бројних туриста.

Историја

Књиге кажу да је Свети Василије Острошки бар једном годишње боравио у манастиру Дубочица, због чега три посете овом манастиру имају исту снагу као један одлазак под Острог. Није ни чудо што су за ово место везане бројне легенде, а једна од њих је везана за име овога места. Прича се да је огроман део становништва овога краја кренуо 1389. године у Бој на Косово. Са собом су повели огромна стада, а када је кнез Лазар угледао толики народ и стоку, благосиљао их је речима: „Дабогда вам се све отило и котило...“ По тим речима кнеза Лазара, Отиловићи су добили име, а у знак сећања на великог косовског јунака и данас овде постоји чувена Отилова кула, тачније остаци некада велике куле Отилове.

Ту је јануара 1899. године отворена српска основна школа, на основу царске русам наме (дозволе). Први учитељ био је Милан Ненадић родом из Пљевља, који је завршио Призренску богословију, а уписало се 35 ученика.^[1]

Овде се налази Манастир Дубочица.

Демографија

У насељу Отиловићи живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,5 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

У селу живе породице Попадићи, Ирићи, Јоксовићи, Ћузовићи, Коковићи, Шаранчићи, Кијановићи, Пејатовићи, Коружићи, Кезићи, Грујичићи, Голочевци.^[2] Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника




1948.	514
1953.	533
1961.	523
1971.	466
1981.	428
1991.	305	305
2003.	233	233

Етнички састав према попису из 2003.^[4]‍

Срби	131	56,22%
Црногорци	80	34,33%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	0
80+	3	4
75—79	4	9
70—74	10	4
65—69	9	13
60—64	14	15
55—59	6	11
50—54	5	9
45—49	4	8
40—44	9	4
35—39	7	3
30—34	7	3
25—29	14	7
20—24	9	9
15—19	3	3
10—14	9	2
5—9	3	3
0—4	1	7
Просек :	3	1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	86	90	90	92	90	86	73

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	73	10	21	17	11	6	5	1	1	1	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	106	37	65	4
Женски	102	23	64	15
УКУПНО	208	60	129	19

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	45	12	0	6	4
Женски	36	30	0	1	0
Укупно	81	42	0	7	4

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	4	0	0	6
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	1	4	0	0	6

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	9	0	0
Женски	0	0	3	2	0
Укупно	0	0	12	2	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	3	0	0	0

Привреда

У последње време ово насеље постало је веома популарно због планиране изградње цементаре услед чега је знатан део становништва продао своја имања. Истраживања предела планираних за изградњу цементаре довела су до значајних археолошких открића. Наиме, у овом крају пронађени су споменици који датирају из раног средњег века. Тако Отиловићи постају интересантни и у привредном и у културно-историјском смислу.

Референце

^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
^ Побједа онлајн, 4. новембар 2007.^{[мртва веза]}, Приступљено 17. 4. 2013.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Спољашње везе

[1] "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

[2] Побједа онлајн, 4. новембар 2007.^{[мртва веза]}, Приступљено 17. 4. 2013.

[3] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[4] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[5] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]