Отровна рудњача

Отровна рудњача
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Basidiomycetes
Поткласа:	Homobasidiomycetidae
Ред:	Agaricales
Породица:	Agaricaceae
Род:	Agaricus
Биномно име
	Agaricus xanthodermus; Genev. (1876)
Синоними
	Pratella xanthoderma (Genev.) Gillet (1884); Psalliota xanthoderma (Genev.) Richon & Roze (1885); Fungus xanthodermus (Genev.) Kuntze (1898);

Отровна рудњача (Agaricus xanthodermus) је врста печурака из рода Agaricus. Сродна је шампињону, али је нејестива и благо отровна.

Станиште и сезона раста

Може се наћи у свим врстама шума, од пролећа до јесени.

Идентификација

Шешир је пречника 8-15 cm. U почетку је лоптасто звонаст, затим се отвори али остаје и даље полулоптаст. Веле је боје са радијално постављеним влакнима која из центра иди ка ободу и имају јаку тенденцију да на додир постану хромасtо жуте боје, која никада не прелази у смеђу. Листићи су у младости изразито ружичасти, затим постају чоколадни и на крају црни.

Дршка печурке је витка, дугачка до 15цм, беле боје и задебљана у основи. На додир дршка хромасто пожути. Она носи и опнаст бели прстен, који се као сукњица спушта низ дршку.

Месо печурке је компактно, непријатног мириса на мастило, јодоформ, хлор и нагорелу гуму, лизол. На додир и на пресеку, а нарочито у задебљаној основи дршке, месо добија хром жуту боју. Мирис понекад није сувише изражен, али термичком обрадом се снажно испољава. Споре у маси су чоколадно смеђе.^[2]

Употребљивост

Печурка је благо отровна. Честим конзумирањем долази до акумулирања токсина у јетри и бубрезима, што временом изазива поремећај рада тих органа.

Употреба у кулинарству

Довољно необавештени и неопрезни сакупљачи гљива поистовећују је са јестивим шампињонима, зато што на први поглед веома личе. Занемарују хромасто жуту боју у корену дршке па и непријатан мирис током кувања, јер се он ублажи са зачинским додацима. Конзумирање ове печурке свакако не изазива тренутно фатални исход, али је препорука никако је не конзумирати.^[3]

Галерија слика

Референце

^ „Agaricus xanthodermus Genev.”. Species Fungorum. Архивирано из оригинала 03. 07. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2019.
^ Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
^ „Gljivari upozoravaju: Pojavila se nova, otrovna sorta pečurke”. Večernje novosti. Приступљено 25. 3. 2019.

Литература

Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. изд.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
Davidović, Mirjana (2007). Gljive-Blago naših krajeva. Aruna. стр. 15. ISBN 978-86-86073-20-4.
Davidović, Mirjana (2006). Gljive-vodić kroz svet jestivih i otrovnih. Beograd: Aruna. стр. 88. ISBN 978-86-86073-20-4.