Палеохришћански и византијски споменици у Солуну је заједнички назив за групу грађевина изграђених од 4. до 15. века у Солуну, које су због своје архитектуре и сликарских украса, под овим именом, уписани на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1988. године.
Одлике
Солун (Thessalonika), који је основан 315. п. н. е. као провинцијска престоница и важна морска лука, је постао веома важан током ширења хришћанства. Неке од солунских цркава су изграђене у основи уписаног грчког крста, а остале као лонгитудиналне троброднебазилике. Грађене су током дугог раздобља од 4. до 15. века и представљају развитак стила који је снажно утицао на развој византијске архитектуре. Мозаици из Галијеве ротунде, св. Димитрија и св. Давида се сматрају једнима од најважнијих дела ранохришћанске уметности.
Галерије је подигао славолук богато украшен реалистичким рељефима у славу победе над Сасанидима и освајања њихове престонице, Ктесифона, 298. год. Био је то осмолучни градски портал од којега су сачувана три оштећена лука. Галеријева гробница је изграђена као његов маузолеј, али је цар сахрањен у Гамзиграду, а гробница је постала, према некима, најстарија хришћанска црква, тзв. Ротонда св. Ђорђа, богато украшена мозаицима у 4. веку.
Од манастира је сачувана само Црква св. Давида с краја 5. века, која је била богато украшена мозаицима из 6. и фрескама из 12. века. Црква св. Давида је изграђена преко раније, римске зграде, као католикон (главна црква) манастира Латомос. Изворна црква била мала и квадратне основа с апсидом на источном крају, а улазом на западу. У свакој од четири стране зграде била изграђена мала комора чинећи крст с једнаким крацима на подручју наоса. Цела западна страна цркве је срушена и сада се улаз налази на јужној страни. Од уређења ентеријера је очуван познати мозаик у куполи цркве, који датира из 5—6. века. и фрагменти зидних слика, које датирају из 12. века.
Споменик је петобродна базилика с нартексом и трансептом. Испод светишта и трансепта је крипта. Капела св. Еутyмиоса је прикључена на југоисточном делу цркве. Веома мало фрагмената скулптуре и сликарског уређења (мозаици, фреске) су преживели катастрофални пожар из 1917. године, али су примери узастопних историјских периода.
Једна од најстаријих грађевина у граду изграђена је у 8. веку на темељима старије цркве из 3. века, по узору на Аја Софију у Константинопољу. Она је византска базилика основе уписаног грчког крста са средишњом куполом на кратком тамбуру и апсидом украшеном позлаћеним мозаицима.
Црква је основе уписаног грчког крста, типичног за македонско раздобље византијске уметности, са средишњом куполом на четири масивна стуба, две мање куполе и нартексом. Изграђена је од опеке, због чега је зову и Црвена црква, а фасада је богата пиластрима, док је унутрашњост украшена фрескама из 11. и 14. века.
Црква је имала галерију око целе грађевине са симетричним олтаром с две мале капеле. Основе је уписаног грчког крста са средишњом куполом на масивна 4 стуба и маленом куполом изнад брода. Унутра се налазе фреске с приказима Госпе и три византијска цара македонске династије.
Црква је била катхоликон (манастирска главна црква), а изграђена је у уписаном грчком крсту с пет купола, великом средишњом и четири мање на сваком крају, и нартексом, деамбулаторијумом с галеријама и две бочне капеле са спољашним улазом. Фасада има наизменични украс од различитих опека и много лезена. Унутрашњост је украшена мозаицима и фрескама из 14. века.
Изграђена је као манастирска једнобродна црква с дрвеним кровом, којој су касније додана два бочна брода који се настављају око олтара у деамбулаторијум. Споља је неугледна од неправилне опеке и камена, али је изнутра богато осликана фрескама из раздобља српског краља Милутина
Манастриски храм је грађен у периоду од 1351.-1354. године. Значајну подршку за изградњу храма пружила је царица Ана Савојска, која се доселила у Солун после смрти мужа, Андроника III Палеолога.
Унутрашњост цркве је украшена фрескама у периоду од 1360—1380. године. Када су Турци први пут заузели Солун 1387. црква је претворена у џамију, након заузимања Солуна други пут 1430. наставила је да функционише као православни манастирски објект за све време турске владавине.
