Пансловенске боје.svg) Пансловенске боје (чеш. slovanské barvy — „словенске боје”[1][2]) — плава, бијела и црвена — јесу боје које су присутне на националним и државним заставама многих словенских земаља, регија и организација. Већина истраживача вјерује да боје потичу од трговачке заставе Русије.[3][4] Историја Комбинација бијеле, црвене и плаве боје, које су касније постала познате као словенске боје, позната је на словенским заставама још од 13. вијека: према извору из 1281. познато је да је застава Србије била црвена и плава (лат. vexillum unum de zendato rubeo et blavo — „застава од платна црвеног и плавог”[5]); Гелнхаузенским кодексом из 1407. утврђено је да је застава Моравске плава с црвено-бијелим орлом;[6] заставе Пољске из 15. вијека биле су црвена с бијелим орлом, бијело-плаво-црвени барјак који је приказан и на Стокхолмском свитку, илуструјући свечану поворку у Кракову 1605. године.[7] На Словенском конгресу у Прагу 1848, према Георгију Вилинбахову, учесници су одлучили да ће узети руску бијело-плаво-црвену заставу као основу за заставе својих ослободилачких покрета.[4] На самом конгресу чешки Морављани су наступили са бијело-плаво-црвеном заставом.[8] Исте године Лужички Срби су прогласили плаво-црвено-бијелу тробојку за свој национални симбол.[9] Исте боје, али у другачије распореду (црвено-бијело-плава) користио је бан Хрватске Јосип Јелачић 1848, на основу чије заставе је заснована савремена застава Хрватске.[4][10] Словеначке патриоте користиле су руску тробојку у истом распореду боја, а словачки револуционари 1848. усвојили су обрнути распоред боја за заставу — црвена-плава-бијела. Од 1918. плаво-бијело-црвена тробојка постала је симбол Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[4] У иностранству су често виђали руску тробојку како се вијори на трговачким бродовима. У складу са међународном традицијом, по правилу је да је национална или државна застава истовремено и застава цивилне флоте.[4] Стога је управо она сматрана „руском националном заставом”.[11][12] У самој Руској Империји петровска бијело-плаво-црвена застава често се сматрала филистром, односно народном, и након што је држава одобрила црно-жуто-бијелу заставу 1858, друга застава је првенствено сматрана заставом владе.[12] На Другом свесловенском конгресу у Русији 1867, главни симбол је био бијело-златни транспарент, на којим су се налазили први словенски учитељи Ћирило и Методије, а изнад њих — Спаситељу, благослови их за апостолско дјело. Према новинским публикацијама тог времена, овај барјак словенског јединства изазвао је поштовање код свих присутних.[13][14] Постоји верзија о поријеклу пансловенских боја од боја Француске револуције 1789, које симболизују револуционарне идеје.[15] Модерне заставе словенских земаља са панслoвенским бојамаЗаставе словенских ентитета и покрајина са пансловенским бојама
Бивше заставе са панславенским бојама
Види јошРеференце
Литература
Додатна литература
|
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg){kind=small}
Portal di Ensiklopedia Dunia
