Свети Папије Јерапољски (грч.Παπίας Ἱεραπόλεως) био је ученик светих апостола и патролошки писац који је живео в. 60 – ц. 130. н.е.[1][2]
Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: „Изјашњење Речи Господње“.
О Папији се врло мало зна осим онога што се може закључити из његових сопствених списа. Поликарпов ученик Иринеј (око 180.) описује га као „старог човека који је слушао Јована и сапутника Поликарпа“.[3]
Упркос индикацијама да је Папијево дело још увек постојало у касном средњем веку,[4] цео текст је сада изгубљен. Екстракти се, међутим, појављују у бројним другим списима, од којих неки цитирају број књиге.[5]
Јевсевије додаје да је Папије био епископ Јерапољски око времена Игњатија Антиохијског.[6]
Име Папија је било веома често у региону, што сугерише да је вероватно био родом из тог подручја.[7]
Неколико савремених научника датира Папијево дело око 95–110. године.[8][9]
^Irenaeus, „Adv. Haer. 5.33”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2019. г. Приступљено 26. 01. 2023..4. The original Greek is preserved apud Eusebius, „Hist. Eccl. 3.39”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. Приступљено 26. 01. 2023..1.
^Norelli (2005), стр. 38–54. harv грешка: no target: CITEREFNorelli2005 (help)
^Yarbrough, Robert W. (јун 1983). „The Date of Papias: A Reassessment”(PDF). Journal of the Evangelical Theological Society. 26 (2): 181—191. Архивирано из оригинала(PDF) 06. 08. 2019. г. Приступљено 26. 01. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)