Свети Папије Јерапољски (грч.Παπίας Ἱεραπόλεως) био је ученик светих апостола и патролошки писац који је живео в. 60 – ц. 130. н.е.[1][2]
Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: „Изјашњење Речи Господње“.
О Папији се врло мало зна осим онога што се може закључити из његових сопствених списа. Поликарпов ученик Иринеј (око 180.) описује га као „старог човека који је слушао Јована и сапутника Поликарпа“.[3]
Упркос индикацијама да је Папијево дело још увек постојало у касном средњем веку,[4] цео текст је сада изгубљен. Екстракти се, међутим, појављују у бројним другим списима, од којих неки цитирају број књиге.[5]
Јевсевије додаје да је Папије био епископ Јерапољски око времена Игњатија Антиохијског.[6]
Име Папија је било веома често у региону, што сугерише да је вероватно био родом из тог подручја.[7]
Неколико савремених научника датира Папијево дело око 95–110. године.[8][9]
^Norelli (2005), стр. 38–54. harv грешка: no target: CITEREFNorelli2005 (help)
^Yarbrough, Robert W. (јун 1983). „The Date of Papias: A Reassessment”(PDF). Journal of the Evangelical Theological Society. 26 (2): 181—191. Архивирано из оригинала(PDF) 06. 08. 2019. г. Приступљено 26. 01. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
