Пегава грозница Стеновитих планина

Пегава грозница Стеновитих планина
Синоними	Blue disease,[1] Brazilian spotted fever, Tobia fever, new world spotted fever, tick-borne typhus fever, São Paulo fever
Петехијални осип на руци изазван пегавом грозницом Стеновитих планина
Узроци	Rickettsia rickettsii
Лечење	Доксицилин
Прогноза	0,5% заражених умире због последица болести
Фреквенција	< 5,000 случајева годишње у САД
[уреди на Википодацима]

Пегава грозница Стеновитих планина (ПГСП) је озбиљана бактеријска болест иззазвана рикецијом (Rickettsia rickettsii) коју убодом шире крпељи.^[2] ПГСП спада у категорију болести познатих као пегаве рикециозне грознице (ПРГ), заједно са рикетсиозом (Rickettsia parkeri), крпељском грозницом пацифичке обале и рикециозним богињама. Пегава грозница Стеновитих планина добила је овај назив по томе што је први пут идентификована у 19. веку у Стеновитим планинама,^[3] а јавља се широм континенталног дела Сједињених Америчких Држава, западне Канаде и делова Централне и Јужне Америке.^[3]

Мање од 5.000 случајева пријављује се годишње само у Сједињеним Америчким Државама, најчешће током јуна и јула.^[3]

Клиничка слика обично почиње грозницом и главобољом, да би се након неколико дана јавила оспе.^[4] која се генерално састоји од малих крвавих мрља које почињу на зглобовима и скочним зглобовима. Остали симптоми могу укључивати болове у мишићима и повраћање.^[4]

Дијагноза у раним фазама је тешка.Иако бројни лабораторијски тестови могу потврдити дијагнозу, лечење би требало започети на основу клиничке слике.^[5]

Лечење ПГСП врши се антибиотиком доксициклином.^[6] Најбоље делује када се започне рано и препоручује се свим старосним групама, као и током трудноће. Антибиотици се не препоручују за превенцију.

Пре открића тетрациклина (1940-их година), више од 10% оних са ПГСП је умрло. Данас приближно 0,5% заражени умире због последица болести.^[3]

Дугорочне компликације након опоравка могу укључивати губитак слуха или губитак дела руке или ноге.

Иако се случајеви ПГСП јављају у САД, Канади, Мексику и Јужној и Централној Америци, упркос свом имену, најчешћа је у Северној Каролини, Тенесију, Мисурију, Арканзасу и Оклахоми. Иако се пријављени случајеви јављају сваког месеца у години, већина случајева се ипак јавља у топлијим месецима (претежно у јуну и јулу),^[3] када су крпељи чести а људи више бораве напољу.

Одрасли и деца свих демографских група могу да добију пегаву грозницу Стеновитих планина. Међутим, пријављено је више случајева ПГСП код мушкараца и особа старијих од 40 година.^[3]

Болест је узрокована рикецијом (Rickettsia rickettsii), врстом бактерије која се првенствено шири на људе америчким псећим крпељима, шумским крпељима Стеновитих планина и смеђим псећим крпељима. Ретко се болест шири трансфузијом крви.^[3]

Пегава грозница Стеновитих планина (ПГСП) може да погоди свакога ко је у близини крпеља, који обично живе у високој трави, у шумовитим подручјима и на кућним љубимцима којима је дозвољен боравак напољу.

R. rickettsii, бактерија изазива пегаву грозницу Стеновитих планина, након што доспе у крвоток уједом крпеља. Напада крвне судове, мишићне ћелије и ткива. То може довести до цурења течности из крвних судова и накупљања у ткивима, што резултује оштећењем мишића, живаца и унутрашњих органа.

Пегава грозница Стеновитих планина није заразна болест и не може се ширити са особе на особу.

У већем ризику да се тешко разболите од ПГСП су:

• млађи су од 10 или старији од 70 година.
• особе које имају недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе (Г6ПД) .
• особе са ослабљеним имуним системом.

Симптоми пегаве грознице Стеновитих планина почињу два дана до две недеље након уједа зараженог крпеља. Симптоми се обично развијају током неколико дана, почевши од грознице, главобоље, мучнине, повраћања и болова у мишићима, сок се оспа јавља у року од три дана код око 50% људи.

Симптоми грознице Стеновитих планина укључују:

• високу температуру,
• главобољу,
• губитак апетита,
• бол или укоченост у мишићима,
• оспа, која обично почиње око ручних зглобова и скочних зглобова и шири се на друге делове тела.
• мучнина и повраћање, .
• бол у стомаку, .
• осетљивост на светлост (фотофобија).

Нешто касније, јављају се озбиљнији симптоми који укључују:

• збуњеност,
• кратак дах (диспнеја),
• анксиозност, нервоза или узнемиреност,
• напади, изазвани абнормалним електричним активностима у мозгу, праћени промене у свесности и контроли мишића,
• утрнулост или слабост.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).