Пегава грозница Стеновитих планина
Пегава грозница Стеновитих планина (ПГСП) је озбиљана бактеријска болест иззазвана рикецијом (Rickettsia rickettsii) коју убодом шире крпељи.[2] ПГСП спада у категорију болести познатих као пегаве рикециозне грознице (ПРГ), заједно са рикетсиозом (Rickettsia parkeri), крпељском грозницом пацифичке обале и рикециозним богињама. Пегава грозница Стеновитих планина добила је овај назив по томе што је први пут идентификована у 19. веку у Стеновитим планинама,[3] а јавља се широм континенталног дела Сједињених Америчких Држава, западне Канаде и делова Централне и Јужне Америке.[3] Мање од 5.000 случајева пријављује се годишње само у Сједињеним Америчким Државама, најчешће током јуна и јула.[3] Клиничка слика обично почиње грозницом и главобољом, да би се након неколико дана јавила оспе.[4] која се генерално састоји од малих крвавих мрља које почињу на зглобовима и скочним зглобовима. Остали симптоми могу укључивати болове у мишићима и повраћање.[4] Дијагноза у раним фазама је тешка.Иако бројни лабораторијски тестови могу потврдити дијагнозу, лечење би требало започети на основу клиничке слике.[5] Лечење ПГСП врши се антибиотиком доксициклином.[6] Најбоље делује када се започне рано и препоручује се свим старосним групама, као и током трудноће. Антибиотици се не препоручују за превенцију. Пре открића тетрациклина (1940-их година), више од 10% оних са ПГСП је умрло. Данас приближно 0,5% заражени умире због последица болести.[3] Дугорочне компликације након опоравка могу укључивати губитак слуха или губитак дела руке или ноге. ЕпидемиологијаИако се случајеви ПГСП јављају у САД, Канади, Мексику и Јужној и Централној Америци, упркос свом имену, најчешћа је у Северној Каролини, Тенесију, Мисурију, Арканзасу и Оклахоми. Иако се пријављени случајеви јављају сваког месеца у години, већина случајева се ипак јавља у топлијим месецима (претежно у јуну и јулу),[3] када су крпељи чести а људи више бораве напољу. Одрасли и деца свих демографских група могу да добију пегаву грозницу Стеновитих планина. Међутим, пријављено је више случајева ПГСП код мушкараца и особа старијих од 40 година.[3] ЕтиологијаБолест је узрокована рикецијом (Rickettsia rickettsii), врстом бактерије која се првенствено шири на људе америчким псећим крпељима, шумским крпељима Стеновитих планина и смеђим псећим крпељима. Ретко се болест шири трансфузијом крви.[3] Пегава грозница Стеновитих планина (ПГСП) може да погоди свакога ко је у близини крпеља, који обично живе у високој трави, у шумовитим подручјима и на кућним љубимцима којима је дозвољен боравак напољу. R. rickettsii, бактерија изазива пегаву грозницу Стеновитих планина, након што доспе у крвоток уједом крпеља. Напада крвне судове, мишићне ћелије и ткива. То може довести до цурења течности из крвних судова и накупљања у ткивима, што резултује оштећењем мишића, живаца и унутрашњих органа. Пегава грозница Стеновитих планина није заразна болест и не може се ширити са особе на особу. Фактори ризикаУ већем ризику да се тешко разболите од ПГСП су:
Клиничка сликаСимптоми пегаве грознице Стеновитих планина почињу два дана до две недеље након уједа зараженог крпеља. Симптоми се обично развијају током неколико дана, почевши од грознице, главобоље, мучнине, повраћања и болова у мишићима, сок се оспа јавља у року од три дана код око 50% људи. Симптоми грознице Стеновитих планина укључују:
Нешто касније, јављају се озбиљнији симптоми који укључују:
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia