Периферија Средишња Македонија

Периферија Средишња Македонија
грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας
Периферија Средишња Македонија; грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας
Држава	Грчка
Админ. центар	Солун ;
Површина	18.811 km2
Становништво	2021.
— број ст.	1.793.923
— густина ст.	95,37 ст./km2
Окрузи	Иматија ; Килкис ; Пела ; Пијерија ; Сер ; Солун ; Халкидики
	Званични веб-сајт

Периферија Средишња Македонија (грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας / Peripheria Kentrikis Makedonias) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата средишњи део Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град је Солун, други по важности град у Грчкој.

Периферија Средишња Македонија је по броју становника и по важности друга у земљи, одмах после периферије Атике са главним градом Атином.

Положај и управна подела периферије

Положај: Периферија Средишња Македонија граничи се са:

север: Северна Македонија, Бугарска
исток: периферија Источна Македонија и Тракија,
југоисток: самоуправна монашка република Света гора,
југ: Егејско море,
југозапад: периферија Тесалија,
запад: периферија Западна Македонија.

Подела: Периферија је подијељена на 7 округа:

Географија

Солун, управно седиште периферије Средишње Македоније

Халкидики, „бисер“ туризма Северног Егеја

Рељеф: Средишња Македонија је природно мешовита област, која покрива површину 18.811 km² на северу Грчке. Средишња Македонија је заштићена планинским венцем Каракамена, са севера планинама Кајмакчалан и Ниџе, на североистоку планина Беласица, а на југоистоку се издиже високи Олимп. Поред тога, Халкидики, а посебно Света Гора имају планински карактер. У средишњем делу се налази равница, Солунско поље (0-200 м н.в.), њен најнасељенији и привредно најнапреднији део, тј. „жила куцавица“ покрајине. Јужни део је изразито приморски, посебно полуострво Халкидики, који својом дугом, разуђеном обалом излази на Егејско море.

Клима: У приобалном делу (Халкидики, Солун, Пијерија) клима је изразито средоземна, даље од мора она прелази у прелазни облик, да би на планинама и вишим деловима постала умерено континентална клима.

Воде: Покрајина Средишња Македонија дугом обалом излази на северозападни и северни обод Егејског мора. Оно у оквиру покрајине ствара два залива, Солунски и Орфански. Од река најважнији су Вардар и Струма, који у покрајини својим доњим токовима творе приобалне равнице, које су плодно и добро насељене. У североисточном делу постоји природно језеро, Дојранско језеро, на државној граници са Северном Македонијом.

Историја

Становништво

У периферији Средишња Македонија живи близу 1,8 милиона становника (попис 2021. године). Густина насељености је знатна (преко 100 ст./км²), што је више од државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника расте. Средишњи, нижи делови јужни, приморски делови су много боље насељени од планинских делова по ободу.

Највећи број становника чине етнички Грци, али има Словена и Влаха на северу. Последњих деценија значајан део мањина је погрчен. Највећи део Грка води порекло од пребеглица из Мале Азије.

Привреда

Са привредног становишта Средишња Македонија је привредно развијена област за ниво Грчке. У свему предњачи Солун, који је важно индустријско и трговачко средиште, а његова лука је једна од најважнијих на Балкану. Остатак покрајине је махом са лаком индустријом (посебно прехрамбена индустрија).

Због повољних природних услова, земљорадња је развијена у долинама и равницама. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина), али и житарице.

Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана, посебно у приморју (Халкидики, Катерини). Важно туристичко одредиште је и град Солун са својом богатом културном и историјском заоставштином.