frameless}} Државе учеснице полуфинала Државе елиминисане у полуфиналима Државе које су учествовале у прошлости, али не и 2015.
Гласање
Систем гласања
Поене у омјеру 50:50 додељивали су национални жири и гледаоци. Жири сваке земље доделио је (редом) 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен(а) за својих топ 10 песама.2
На такмичењу је учествовало укупно 40 земаља, а као земље повратнице учешће су узели Кипар и Србија (након једногодишње паузе) те Чешка (након петогодишње паузе), док је Украјина ово такмичење прескочила због финансијских разлога и свеукупне политичке ситуације у земљи, од. Украјинске кризе. Дебитант 2015. године на Евровизији била је Аустралија, која је позвана као специјални гост поводом јубиларног издања Песме Евровизије и имала је директно место у финалу.
Након напетог процеса гласања базираног на додељивању поена од стране националног жирија и публике у омјеру 50:50, победу на такмичењу је однела Шведска са песмом Heroes , извођача Монса Селмерлева, док је Италија са песмом Grande amore освојила прво место по гласовима публике. Другопласирана је Полина Гагарина из Русије са песмом A Million Voices , а трећепласирана Италија. Шведска је, међутим, прикупивши већину гласова жирија добила довољно поена да надмаши вољу гледалаца. Ово је био први пут од 2009. године да победник није освојио и највише поена на телегласању. Шведска је остварила другу победу у последње четири године, а свеукупно шесту, те је постала прва земља која је такмичење тадашњег формата освојила два пута. Први пут на Евровизији десило се да топ четири такмичара освоје 200 поена или више. Руска песма A Million Voices постала је прва непобедничка песма која је добила више од 300 поена, док је италијанска композиција Grande amore била прва песма од 2012. године која се пласирала међу најбољом тројком, а која није отпевана на енглеском језику.
Аустрија и Немачка су постале прве државе које од 2003. године нису добиле ниједан поен у финалу. Аустрија је такође прва земља домаћин са освојених нула поена, те истовремено први домаћин и претходни победник који се пласирао као најгори још од 1958. године. Такмичење 2015. године било је најуспешнији резултат икада за представнике Црне Горе (откако је добила независност) и Чешке Републике.
Рекордних 197 милиона телевизијских гледалаца широм света пратило је такмичење, а овиме је оборен рекорд из 2014. године, и то за 2 милиона.[2][3] Први пут је шоу преношен уживо путем YouTube канала.[4]
Аустријски јавни сервис ORF је 6. августа 2014. године објавио да ће Беч бити домаћин Евровизије 2015. године. Такмичење је одржано у Бечкој градској дворани (нем.Wiener Stadthalle), у хали D (главна хала намењена углавном за концерте) која може да прими око 16.000 људи.[1]
Понуде и избор
После победе Аустрије на такмичењу 2014. године, аустријска делегација је објавила могућности да се такмичење одржи или у главном граду Аустрије Бечу, или у Салцбургу.[5] Поред Беча, Клагенфурт, Инзбрук, Доња Аустрија, Грац, Горња Аустрија, Бургенланд и Форарлберг исказали су интересовање за домаћинство такмичења, док је касније Салцбургу онемогућено даље учешће у фази надметања, највише из финансијских разлога, тј. због тога што није могао да се суочи са огромним трошковима.[6]
Беч, главни град Аустрије, већ у почетку је сматран најозбиљнијом понудом у утрци за домаћина. Беч је у понуди имао две арене: 1. Бечку градску дворану, која је домаћин годишњег тениског турнира АТП Беч 2015. године и која је мноштво других концерата и догађаја током целе године имала у плану; 2. центар за одржавање трговинских сајмова Месе. Ове две арене имају капацитет од око 16.000 места, од. 30.000 места, док су у утрци као озбиљни кандидати такође били и Спортска дворана и Рекреативни центар Шварцл у Грацу, другом највећем аустријском граду. Са максималним капацитетом од око 30.000 посетилаца, Стадион Вертерзе смештен у Клагенфурту такође се прикључио утрци за домаћина такмичења 2015. године. Међутим, овај стадион је захтевао изградњу крова како би одржавање Евровизије било могуће, што је био велики хендикеп. Инзбрук је понудио своју Олимпијску дворану, место на ком су се одржали хокеј на леду и уметничко клизањеЗимских олимпијских игара 1964. и 1976. године. Пети град, Линц, придружио се могућим домаћинима са Брукнерхаусом, али ова дворана — међутим — није била довољно велика за одржавање Евровизије. Смештен недалеко од Линца, аустријски Велс је такође исказао жељу за домаћинством.[7]Оберварт, са изложбеном двораном Форарлберг, од. Земаљским позориштем Ворарлберг, био је последњи град са исказаним интересовањем.
ORF и Европска радиодифузна унија (ЕБУ), 29. маја 2014. године објавили су одређене услове и детаље које дворана која ће да угости такмичење мора да испоштује.[8][9] ORF је захтевао да заинтересовани градови свој одговор о (не)могућности задовољавања услова доставе до 13. јуна 2014. године.[10]
Речено је да дворана мора да буде спремна барем шест до седам недеља пре заказаног датума такмичења, те слободна једну недељу после затварања манифестације.
Изабрана дворана не сме да буде отвореног типа, већ мора да има кров и да буде климатизована зграда са капацитетом од најмање 10.000 посетилаца и висином крова од минимално 15 m, који ће да буде светлосно и звучно изолован.
Тзв. „гринрум” (тип евровизијског бекстејџа) треба да буде лоциран у самој арени (или што ближе то боље), са капацитетом од 300 места.
Такође је потребно да арена има и додатну просторију минималне површине 6.000 m², која ће да садржи два кетеринг-штанда, собу за надгледање, собе за шминкање, гардеробе, те кабине за отприлике 50 коментатора.
Засебни уреди, који би морали да буду отворени између 11. и 24. маја 2015. године, са површином од минимално 4.000 m², планирано је да угосте центар за прес, а њихов капацитет треба да буде најмање 1.500 новинара.[8]
Након истека унапред одређеног рока, 13. јуна 2014. године ОРФ је објавио 12 арена заинтересованих за домаћинство Евровизије 2015. године, које испуњавају потребне услове;[11] ORF је 21. јуна 2015. године објавио да три града (Беч, Инзбрук и Грац) у финалној фази надметања улазе у ужи избор за домаћинство.[12][13][14] Такмичење је у почетку било заказано за 12, 14. и 16. мај2015. године (прво полуфинале, друго полуфинале и финале), али ови датуми касније су померени за недељу дана како би се домаћини боље припремили.[15]
Две лезбијке се држе за руке; део програма промовисања толеранције на Евросонгу 2015. године у Аустрији (Карлов трг (нем.Wiedner Hauptstraße, Karlsplatz))
Град Беч је уочи такмичења по многим улицама привремено поставио нове семафоре, који су приказивали истосполне парове који се држе за руке или грле. Ово је уведено као део теме Евровизије 2015. године, у вези са толеранцијом и уважавањем мишљења других.[17]
Семафори истог дизајна — заштићеног ауторским правима – под кампањом Ampelpärchen (срп. „парови у семафору”) појавили су се у јуну 2015. године, у Салцбургу и Линцу. У Салзбургу, иницијатива SoHo и градоначелник социјалних демократа Шаден промовисали су промену ЛЕД лампи. У Линцу су семафоре финансирали спонзори које је потпомагао Фејсбук, али су исти уклоњени — без сагласности грађана — а од стране новог министра из партије ФПО, на почетку децембра 2015. године.[18][19][20][21]
Статистички подаци
Око 2500 тона материјала је уз помоћ 250 камиона достављено за уређење Бечке градске дворане. 1400 рефлектора осветљавало је дворану у току такмичења, а 20 km кабла искоришћено је за повезивање 5000 утичница. Бина је била висока 14,3 m, а широка 44 метра. 700 људи је радило на организацији шоуа у току директног преноса, док су стотине запосленика са још око 800 волонтера имали задужења везана за места на којима је боравила публика, као и за кетеринг. 26 врхунских камера је снимало цели спектакл, а процењује се да је било присутно 1700 регистрованих новинара, са око 10.000 гледалаца који су уживо пратили изведбе такмичара.[22]
Формат
Такмичење се састојало из два полуфинала и финала, што је формат коришћен још од 2008. године. Десет земаља са највишим резултатима се квалификовало за велико финале и придружило аутоматским финалистима: домаћину Аустрији, тзв. „великој петорки” коју чине Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Уједињено Краљевство, те новопозваној учесници Аустралији.[23]
Свака земља учесница имала је свој национални жири, састављен од пет професионалних чланова са занимањем везаним за музичку индустрију. Сваки члан уваженог националног жирија морао је да оцени сваку песму, осим оне која је представљала његову/њену земљу. Резултати гласања сваког члана појединог националног жирија су комбиновани како би се добио укупан пласман од првог до последњег места. Слично, резултати телегласања су такође интерпретирани као коначан поредак, узимајући у обзир резултате пуног гласања за разлику од гласања жирија које се броји за прву десеторку. Комбинација укупних гласова жирија и укупних гласова публике одредила је укупан пласман свих учесника. Песма која је освојила највише поена по овом укупном пласману добијала је 12 поена, док је десета најбоља добијала 1 поен.[24] У вези са телегласањем (недовољна количина гласова / технички проблеми) или погрешкама жирија (технички проблеми / кршење правила), само један од ова два случаја је могао да буде у оптицају ако се желело гласати са стопостотним уделом гласова жирија, од. публике.[25][26]
Жреб за полуфинале
Жреб за полуфинале је био одржан 26. јануара 2015. године у Бечу, у Градској већници, са домаћинима Анди Кнол и Кати Белович.[27] Земље учеснице, сем директних финалиста (домаћина Аустрије, велике петорке и Аустралије), биле су подељене у пет шешира, формираних на основу историјата размене поена међу државама у последњих 10 година, по чему су касније извучени учесници по полуфиналима.[28]
Домаћин ORF је — са продуцентима (ЕБУ извршни супервизор и референтна група) — одредио финални редослед наступā земаља учесница по полуфиналима и у финалу, што је и случај са такмичењима од 2013. године, за разлику од система одабира жребом коришћеног на Евровизији до 2012. године. Тако је једино наступ земље домаћина одређен жребом. Домаћин Аустрија је своју стартну позицију објавила 16. марта 2015. године, након што су се челници делегација састали и одлучили да њихова земља наступа под редним бројем 14.[29] Коначан редослед полуфиналних наступа објављен је 23. марта 2015. године. Одлучено је да ће Молдавија отворити прво полуфинале, а Литванија друго. Редослед такмичара за велико финале објављен је убрзо након прес-конференције коју су одржали победници полуфинала, са Словенијом одабраном да отвори такмичење и Италијом да наступа као последња.[30]
Графички дизајн
Заставице обојене у складу са логом такмичења
Дана 31. јула 2014. године ЕБУ је представио нови редизајнирани лого као знак прославе 60-годишњице такмичења.[31]11. септембра 2014. је објављено да ће слоган за 2015. годину гласити „Градимо мостове” (енгл.Building Bridges). Генерални директор ORF-а, Александер Врабец, коментарисао је у вези са одабирањем баш овог слогана и рекао следеће: „Музичким шоуом у Бечу желимо да музика гради мостове преко граница, култура и језика. У светлу уједињујуће снаге овог великог заједничког европског догађаја, позивамо све да граде мостове и спајају руке.”[32] Један од начина на који је слоган разоткривен води до почетка финала манифестације, када су уметници представили закривљену структуру у арени која је — у ствари — била симулација „магичног моста” светлости.[33] Графички дизајн овог такмичења представљен је 25. новембра 2014. године, од стране ЕБУ.[34] Тема се састоји из сфера поређаних у облику таласа, што је симболизовало различитост и „мостовну повезаност” и наводило људе да доживе овај осећај на константној бази. Бојама теме желео је да се истакне индивидуализам, истовремено представљајући градњу музичких мостова и различитост и разноликост уметника, песама и публике. Тема графичког дизајна је била укључена у све делове такмичења, као што су униформе особља, графика на телевизорима, те рекламни спотови и пропагандни програм.[34]
Разгледнице овогодишњег такмичења такође сведоче о присутности слогана „Градимо мостове”. На разгледницама, сваки видео-клип са појединим учесником базиран је на примању кутије у којој се он позива у домаћинску земљу Аустрију. Тачније, позивница је за регион који се налази у земљи домаћину, са укључених свих девет аустријских савезних држава. Прича се наставља на начин да учесници свој пут следе до једне од држава, са задатком да остваре самоиспуњење. Задатак на путовањима варира од културе до спорта, од економије до науке и од традиције до модерног.[35]
На такмичењу 2015. године, сви хасхтагови за земље учеснице су били одређени ISO 3166-1 alpha-3 кодовима за државе и приказани на телевизијским екранима после енглеског имена земље која тренутно наступа. На пример, прва земља у првом полуфиналу — Молдавија, која би иначе била приказана као 01 Moldova, на екрану је постала 01 Моldova #MDA, у складу са новонасталим стилским променама. Након што су хасхтагови коришћени на Твитеру, они су постали хасхфлагови, и појављивали су се као пратња симболу срца са заставом земље (хасхтага).[36]
Дана 19. децембра 2014. године ORF је одредио да ће састав водитеља чинити женски трио: Мирјам Вајкселбраун, Алис Тумлер и Арабела Кизбауер. Ово је био први пут да састав водитеља чине три жене. Победник Песме Евровизије 2014, Кончита Вурст, био је домаћин у гринруму (бекстејџу).[37] По први пут од одржавања Евровизије 2007. године, сви водитељи су међусобно могли да се споразумеју на завидном нивоу познавања француског језика, другог језика ЕБУ.
Национална телевизија емитер
Током првом састанка између домаћинског емитера ORF и ЕБУ у мају 2014. године, представници основног организационог тима су одабрани. Едгар Бем, који је на челу продукције забавног програма ORF-а, проглашен је извршним продуцентом.[38]
Земље учеснице
Учеснице првог полуфинала
Гласају у првом полуфиналу
Учеснице другог полуфинала
Гласају у другом полуфиналу
Гласа у оба полуфинала (Аустралија)
Дана 23. децембра 2014. године објављено је првобитно да ће на такмичењу 2015. учествовати 39 земаља.[39] Представници Кипра и Србије вратили су се након једногодишње паузе, а представници Чешке након петогодишње паузе. Украјина је објавила повлачење са такмичења због нестабилне политичке ситуације у земљи.[39]
Позив Аустралије
Дана 10. фебруара 2015. године ЕБУ је објавио да је позвао Аустралију да учествује у финалу такмичења, са могућношћу изабирања представника преко јавног сервиса SBS, који тридесетак година преноси ово такмичење на подручју Аустралије.[40] Специјалне околности око доласка Аустралијанаца и доношење одлуке да се не умањују шансе полуфиналиста, довели су до тога да организатори допусте Аустралији да се такмичи директно у великом финалу. Аустралија је добила право на учешће само 2015. године, у част прославе 60. годишњице такмичења. Договор је био да уколико би Аустралија победила, била би јој пружена могућност учествовања 2016. године, а организатор би био SBS, с тим да би се такмичење одржало у европском граду по њиховом избору. ЕБУ је тада изразио и могућност позивања земаља ван подручја Европе да учествују на такмичењу. Учешће Аустралије је повећало број учесника у финалу на 27. Ово је постао највећи број учесника у финалу у историји такмичења,[23][41] те први пут да земља из Океаније учествује на такмичењу.[23]
Да би одређена држава могла да стекне право учешћа на такмичењу Евросонга, она мора да буде активна чланица Европске радиодифузне уније (ЕБУ).[57] ЕБУ је послао позив за учешће на Песми Евровизије 2015. године свим активним члановима, којих је тада било 56.[57] Своје учешће је потврдило 39 земаља,[39] док су државе са следеће листе одбиле да учествују из разлога наведених поред њихових имена.
Босна и Херцеговина — Босанскохерцеговачки јавни сервис (БХРТ) предао је привремени захтев за учешће на Евровизији 2015. године,[59] док држава не одлучи из ког фонда да финансира трошкове учешћа.[60] Овај захтев је био таквог облика да се могао изменити, а сама пријава за учешће потом повући.[61] 17. новембра 2014. године БХРТ је објавио да је држава одлучила да повуче своју пријаву за учешће на надолазећем такмичењу, наводећи као разлог недостатак материјалних средстава.[62]
Бугарска — Упркос слања прелиминарног захтева за учешће,[63] 10. октобра 2014. године Бугарска национална телевизија (BNT) објавила је информацију да се ова земља не враћа на такмичење због финансијских разлога.[64] 31. октобра 2014. године BNT је изјавио да држава још увек није донела коначну одлуку о учествовању на Евровизији 2015, те да им је ЕБУ дао додатно време за решавање очигледних финансијских проблема.[65] Међутим, 18. децембра 2014. године BNT је на свом званичном евровизијском Твитер профилу потврдио да Бугарска ипак не учествује на такмичењу 2015. године.[66]
Либан — Либанска телевизија (TL) изјавила је да Либан ипак неће остварити свој дебитантски наступ на Евросонгу 2015. године у Бечу.[67] Либан је у почетку требало да оствари своје прво учешће на фестивалу, али се пре такмичења повукао.[68]
Луксембург — Луксембуршки сервис (RTL Télé Lëtzebuerg) потврдио је да Луксембург неће да учествује на Песми Евровизије 2015. године.[69] Међутим, 26. октобра 2014. године Маги Нејгел, министрица културе Луксембурга, изразила је жељу да се држава врати на такмичење.[70][71][72] Ово је касније поречено од стране Нејгел која се позвала на „неспоразумевање”, тврдећи сада да се Луксембург неће вратити.[73] Сарадњу са Сан Марином предложио је санмарински јавни сервис (SMtv San Marino) заједно са певачем Тијеријем Мершем,[74][75] али касније је Телевизија Сан Марино образложила овај предлог као чисто разговор између двеју земаља, са разматрањима и других могућности.[76] Међутим, 24. новембра 2014. године објављено је да је Мершев план о придобијању потребних фондова пропао и да пројекат не може да се настави.[77]
Словачка — Радио-телевизија Словачка (РТВС) изјавила је да, због финансијских разлога и некомпатибилности између формата такмичења и програмских циљева, Словачка неће да се врати на такмичење Евровизије 2015. године.[80]
Турска — Иако је Турска радио-телевизија (TRT) изјавила да Турска неће да учествује на такмичењу 2014. године (другу годину заредом), касније је објављено да би повратак 2015. године могао да буде могућ, и то преко супервизора Евросонга Сијетска Бакера који је твитовао о могућем повратку државе Турске.[81][82] Крајем августа 2014. године објављено је да је службеник за међународне односе с јавношћу за TRT, Јагмур Тузун, рекао да повратак Турске на такмичење 2015. године није могућ и да TRT тренутно нема никаквих планова о повратку на такмичење.[83][84] Неучествовање је касније додатно потврђено 5. септембра 2014. године.[85] Нешто после тога, 6. фебруара 2015. године, изнесена је могућност да ће Турска узети учешће 2016. године.[86]
Украјина — Национална телевизија Украјине (NTU) 19. септембра 2014. године донела је одлуку да се Украјина неће такмичити на Евросонг следеће године, углавном због финансијских разлога и свеукупне ситуације у земљи.[87][88]
Хрватска — Хрватски јавни сервис (ХРТ) је 26. септембра 2014. године потврдио да се Хрватска неће вратити на такмичење ни 2015. године.[89]
Контроверзе и инциденти
Повлачење Украјине, извиждавање Русије
Политички односи Русије и Украјине и њихов однос на Песми Евровизије је значајно промењен након рата на истоку Украјине и Кримске кризе. Због почетка рата и отежане финансијске ситуације, Украјина се повукла с овог издања Песме Евровизије, а Русија је послала популарну певачицу Полину Гагарину с песмом посвећеној миру.[90]
Кад год би Русија била помињана или кад би примала један од прва три највиша гласа публике, у финалу би се чули громогласни звиждуци.[91] Руска представница, Гагарина, могла се видети како плаче у гринруму током процедуре гласања, док су медији као разлог оваквог понашања навели звиждуке публике. За време паузе у процесу доделе гласова, када је Русија приказана као водећа земља на листи, победник Песме Евровизије 2014. године Кончита Вурст обратио се Гагарини следећим речима: „Имала си невероватан наступ и заслужујеш да будеш у вођству.”[91] Извршни супервизор такмичења, Џон Ола Санд, напомињао је да би Евровизија требало да буде „пријатељско бојно поље, а не политичко”,[92] док је водитељица Алис Тумлер подсећала публику да је „мото такмичења ’Градимо мостове’”, те да „музика треба да надвлада политику ове вечери”. Организатори су очекивали овакве реакције гледалаца, те су се припремили и инсталирали anti-booing технологију (енгл.anti-booing — „против звиждања”), што је била прва примена нечег сличног у историји Песме Евровизије.[93] Ова технологија се за време извођења Полинине песме Милион гласова у финалној вечери користила како би се звиждуци публике пригушили и на неки начин маскирали негативне реакције гледалишта.[94]
Песма Јерменије
Јерменија је Песму Евровизије 2015. искористила као прилику да обележи сто година од геноцида над Јерменима на подручју Османског царства. Састављена је група од јерменске дијаспоре са свих континената и представљена песма Don't deny („Немој да негираш”), чији је наслов могао да се протумачи као директна порука државама које одбијају да признају карактер масовних убистава као геноцид, због чега је морао да буде промењен назив песме.[95][96]
Квар магљеника
Током извођења песме Ратница којом је Нина Сублати представљала Грузију, магљеници на бини су измакли контроли, те је тако Сублати накратко „нестала” са сцене у облаку сивог дима.[97]
Гласови жирија БЈР Македоније и Црне Горе неурачунати
Гласови жирија БЈР Македоније и Црне Горе у великом финалу нису били укључени у свеукупни резултат, већ су се само убројали резултати њихових телегласања.[98][99] Међутим, ова кардинална и потенцијално опасна грешка — срећом — уопште није имала утицаја на коначне резултате, од. пласмане земаља учесница, а тако ни Србије.
Друге награде
Награда Марсел Безенсон, гласање ОГАЕ-а и Награда Барбара Декс била су признања која су додељена такмичарима на Песми Евровизије 2015. године, поред — наравно — главног трофеја урученог победнику.
Награда Марсел Безенсон је по први пут додељена на Песми Евровизије 2002. године у Талину (Естонија), и то извођачима најбољих песама у великом финалу. Иако је утемељена од стране Кристера Бјеркмана (представник Шведске на Евровизији 1992. године и тренутни шеф делегације за Шведску) и Рихарда Херија (члан бенда Херији и певач који је донео Шведској победу на Евросонгу 1984. године), награда носи име оснивача Песме Евровизије, Марсела Безенсона.[100] Безенсонова награда се додељује у три категорије: Press Award (срп.Награда за прес), Artistic Award (срп.Награда за уметника) и Composer Award (срп.Награда за композитора). Добитници награде су откривени убрзо након финала одржаног 23. маја.[101]
Генерална организација фанова Евровизије (фр.Organisation Générale des Amateurs de l'Eurovision; енгл.General Organisation of Eurovision Fans), чешће позната по француској скраћеници ОГАЕ, међународна је организација основана 1984. године у Савонлини (Финска), од стране Јарија Пеке Коикалаинена.[102] Организација се састоји из мреже од преко 40 фан-клубова Песме Евровизије у целој Европи и шире, и представља невладину, неполитичку и непрофитну организацију.[103] Вишегодишњом традицијом чланова ОГАЕ-а, од. гласањем које је почело 1. маја 2015. године и које се завршило 10. маја 2015. године, одлучено је која ће песма да буде изабрана за 2015. годину; то је била песма Велика љубав бенда Ил воло.[104]
Табела испод приказује топ пет укупних резултата након гласања обожавалаца из ове организације, којих је 2015. године било 41.[105]
Награду Барбара Декс додељују фанови веб-сајта Евровизије још од 1997. године, а заправо представља шаљиво признање које се додељује за најгоре обученог уметника на такмичењу сваке године. Име је добила по Белгијанки Барбари Декс, која је на Песми Евровизије 1993. године заузела последње место, обучена у хаљину коју је дизајнирала сама за себе.[106]
ЕБУ је после одржавања такмичења изнео информације да је 2015. године Евросонг пратило рекордних 197 милиона гледалаца широм света,[2] чиме је оборен дотадашњи рекорд са Евровизије 2014. године, коју је пратило око 195 милиона.[3]
Гласања и објављивачи резултата
Редослед гласања откривен је ујутро на дан финала, али због техничких проблема у неким земљама финални редослед гласања био је следећи:[108]
^Иако су имале исти број поена, Данска је завршила на вишој позицији од Холандије јер је добила поене од више земаља.
^Иако су имале исти број поена, Данска је завршила на вишој позицији од Холандије у телегласању јер је добила поене од више земаља у телегласању.
^Иако су Аустрија и немачка обе завршиле са 0 поена, правила за ломљење изједначених резултата стављају Аустрију на 26. место, а Немачку на 27, због њиховог редоследа наступа.[56]
^Португал је по распореду требало да своје гласове објави као 5. земља по реду, али је уместо тога гласао 38, након што је 37 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Португал требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.
^Естонија је по распореду требало да своје гласове објави као 13. земља по реду, али је уместо тога гласала 39, након што је 38 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Естонија требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.
^Грузија је по распореду требало да своје гласове објави као 30. земља по реду, али је уместо тога гласала 40, након што је 39 осталих земаља објавило своје гласове. Разлог за ово су техничке потешкоће у моментима када је Грузија требало да се укључи у директан пренос на ORF-у.
^Hutter, Andreas (28. 5. 2014). „Wels ist bereit für den Song Contest” [Велс је спреман за такмичење ПЕ]. volksblatt.at (на језику: немачком). Neues Volksblatt. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. Приступљено 28. 5. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Szerencsi, M; Weißmann, R (29. 5. 2014). „Betrifft: European Song Contest 2015” [Subject: Eurovision Song Contest 2015] (PDF). kundendienst.orf.at (на језику: немачком). ORF. Архивирано из оригинала(PDF) 31. 5. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Heinrich, Bernd; Piebel, Johannes Peter (22. 6. 2014). „Wien, Graz oder Innsbruck!” [Беч, Грац или Инзбрук]. eurovision-austria.com (на језику: немачком). Eurovision-Austria. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 22. 6. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Alasania, Zurab (19. 9. 2014). „Україна бере тайм-аут на рік у конкурсі Євробачення” [Ukraine takes time out for a year in Eurovision]. 1tv.com.ua (на језику: украјинском). National Television Company of Ukraine. Архивирано из оригинала 24. 09. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Klubi-info: Mikä ihmeen OGAE?” [The club info: What on Earth is OGAE?] (на језику: финском). OGAE Finland. 5. 6. 2012. Архивирано из оригинала 10. 8. 2012. г. Приступљено 17. 6. 2012.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Knox, David (14. 11. 2014). „SBS 2015: TV Highlights”. tvtonight.com.au. TV Tonight. Приступљено 14. 11. 2014. „Eurovision has become one of the most popular television events in Australia. Next year is the 60th anniversary of Eurovision and with the official theme ‘Building Bridges’ already announced by host country Austria, SBS can reveal we have our Eurovision engineers Julia Zemiro and Sam Pang already working on how we can build a bridge to Vienna and join the Eurovision Song Contest in 2015”
^„Eurovision: 60 ans et des changements” [Евровизија: 60 година и промене] (на језику: француском). dhnet.be. 27. 1. 2015. Приступљено 16. 2. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„RTBF VivaCité” [RTBF VivaCité] (на језику: француском). Rtbf.be. 20. 5. 2015. Архивирано из оригинала 3. 6. 2015. г. Приступљено 22. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Andersen, Bolwig; Mau, Maria (25. 3. 2015). „Tøpholm: Her er Danmarks hemmelige fordel” [Tøpholm: Here is Denmark's secret advantage]. dr.dk (на језику: данском). Danmarks Radio. Приступљено 25. 3. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Eurovisiooni lauluvõistlus 2015” [Eurovision Song Contest 2015]. kava.ee (на језику: естонском). Kava. 8. 5. 2015. Приступљено 8. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„хеб.: אירוויזיון 2015 מוינה בערוץ הראשון” [Eurovision 2015 is classified into the first channel]. Israel Broadcasting Authority (на језику: хебрејском). 12. 5. 2015. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Kjartansson, Aðalsteinn (14. 4. 2015). „Felix Bergsson kynnir Eurovision” [Феликс Бергсон представља Евровизију] (на језику: исландском). Vísir. Приступљено 14. 4. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Speciale su Rai4 lunedi 18 maggio e finale anche in HD” [Special Rai4 on Monday 18 May and the final in HD]. eurofestivalnews.com (на језику: италијанском). Eurofestivalnews. 23. 4. 2015. Приступљено 23. 4. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„грч.: Με συμμετοχή της Ελλάδας ο 1ος ημιτελικός” [Са учешћем Грчке у првом полуфиналу]. riknews.com (на језику: грчком). Cyprus Broadcasting Corporation. 15. 5. 2015. Архивирано из оригинала 17. 05. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Eirovīziju komentēs Grēviņš un Frīdenbergs” [Евровизијски коментатори Гревинш и Фриденбергс] (на језику: летонском). Skaties.lv. 7. 5. 2015. Приступљено 8. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Klész, Imre (6. 1. 2015). „Eurovízió 2015: Magyar közvetítés a Duna TV-n!” [Eurovision 2015: Hungary broadcast on Duna TV!]. eschungary.hu (на језику: мађарском). ESC Hungary. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Nagy, Krisztina (1. 5. 2015). „Beteg bikák írták felül Gundel Takács Gábor nyári terveit” [Patient bulls Gundel Takács Gábor was reviewed plans for summer]. velvet.hu (на језику: мађарском). Index.hu. Приступљено 1. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Даниел ја носи Америка на "Евровизија 2015"” [Даниел доноси Америку „Евровизији 2015”]. Нова Македонија (на језику: македонском). 11. 5. 2015. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Nordseth, Pål (7. 5. 2015). „Per Sundnes blir Grand Prix-kommentator for NRK” [Per Sundnes becomes Grand Prix commentator for NRK]. Dagbladet (на језику: норвешком). Приступљено 8. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„TVP na Eurowizji 2015” [TVP на Евровизији 2015]. tvp.pl (на језику: пољском). TVP. 10. 10. 2014. Архивирано из оригинала 05. 07. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Eurowizyjne mosty w TVP” [Eurovision bridges on TVP]. tvp.pl (на језику: пољском). TVP. 6. 5. 2015. Архивирано из оригинала 05. 07. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Comunicat de presă – Eurovision 2015” [Саопштење за штампу – Евровизија 2015]. AGERPRES (на језику: румунском). 7. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Het Eurovisie Songfestival op NPO 1” [The Eurovision Song Contest on NPO 1] (на језику: холандском). Nederlandse Publieke Omroep (NPO). 6. 5. 2015. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„NPO Radio 2-programma Aan de slag vanuit Wenen” [NPO Radio 2 program Getting Started from Vienna] (на језику: холандском). Nederlandse Publieke Omroep (NPO). 6. 5. 2015. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Eurovision Song Contest 2015 – Der Countdown” [Eurovision Song Contest 2015 – The countdown] (на језику: немачком). Schweizer Radio und Fernsehen (SRF). 23. 4. 2015. Приступљено 23. 4. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„SRF TV-Programm, Eurosong 2015” [SRF TV-Program, Eurovision Song Contest 2015] (на језику: немачком). Schweizer Radio und Fernsehen (SRF). 10. 5. 2015. Приступљено 10. 5. 2015.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
.jpg)
.svg){kind=small}
