Петар Петровић Његош (принц)
Петар Петровић Његош (Цетиње, Кнежевина Црна Гора, 10. октобар 1889 — Мерано, Краљевина Италија, 7. мај 1932 [1]), био је члан племићке породице Петровић Његош, владарске породице Кнежевине Црне Горе, a потом и Краљевине Црне Горе, најмлађе дете и син црногорског краља Николе I и краљице Милене. БиографијаРани животРођен је 1889. године у Цетињу, у Кнежевини Црној Гори. Био је члан племићке породице Петровић Његош, владарске породице Кнежевине Црне Горе, a потом и Краљевине Црне Горе, најмлађе дете и син црногорског краља Николе I и краљице Милене. Крштен је 19. јануара 1890. године, у Ријеци, његов кум био je цар Русије, Александар III Холштајн - Романов (1845–1894).[2] Школовао се у Универзитета у Хајделбергу.[3] Служио je црногорску копнену војску. Још од анексионе кризе из 1908. године, надао се рату. Пишући писмо свом сестрићу, престолонаследнику Краљевине Србије, Ђорђу П. Карађорђевићу, изјавио је своју жељу да се сретну на „Гримизном пољу“.[4] Од анексионе кризе, прошле су четири године до избијања рата из 1912. године. Принц Петар Петровић је симболично започео сукоб испаливши први хитац на турске снаге.[5] МладостПринц Петар Петровић, учествовао је у више ратних акција у Првом светском рату. Крајем августа 1914. године, током првог месеца рата, Петар је командовао одбраном Ловћена, када су га напали Аустријанци. Уз помоћ англо-француске флоте, успео је да изведе успешан контра-напад, а његова војска је успела да разбије аустријску војску и зароби многе аустријске војнике и артиљеријске топове.[6] До марта 1915. године, његова војска је напредовала на аустријску територију, држећи део од 30 миља од Сутомора до јужне тврђаве у Бококоторском заливу.[7] Након што је принц Петар предао Ловћен 1916. године,[8] рат се окренуо против Црне Горе у корист бројчано надмоћнијих Аустријанаца. У јануару те 1916. године, заједно са својим родитељима, принц Петар је напустио Црну Гору отишавши најпре у Рим, а затим у Француску, где се придружио остатку породице. Његов брат Мирко Петровић, остао je у Црној Гори да организује одбрану земље.[8][9][10] Први светски рат коначно је завршен 11. новембра 1918. године, поразом Централних сила, победом Антанте и ослобођењем и уједињењем свих Срба који су, као чланови Антанте, заједно победили у рату, и уједињењем осталих јужних Словена, Хрвата и Словенаца, са Краљевином Србијом. Како је, на демократски начин, у скупштини одлучено, да реуједињеним народом, Србима, влада династија Карађорђевић, али и Хрватима и Словенцима, династија Петровић, остала је без свог престола у Црној Гори, а зато је и остала у Француској. У јесен 1918. године, док је још био у у Француској, принц Петар је упознао удату жену по имену Виолет Емили Вегнер Брунета (1887–1960),[8] чији је муж био италијански гроф Серђo Франческo Енрикo Мариo Брунетa дe Усо (1885–1917?), син италијанског грофа Серђa Еугениja Брунетe дe Усо (1857–1919), који је био у служби његовог оцa. Заљубивши се у њу и желећи да је ожени, Петар је писао оцу упућујући га да договори брак. Када се његов отац успротивио, Петар је покушао да га уцени, претећи да ће открити штетне тајне о предаји Ловћена.[8] Виолет Емили Вегнер Брунетa (1887–1960), била је ћерка полицијског детектива Одсека за екстрадицију Скотланд Jардa, Вилијамa Т. Вегнерa и Арабелe Елизe Дeрби, који су живели у лондонском округу званом Тулс Хил.[11]  Отац му је умро 1. марта 1921. године, а он, Петaр, оженио се Виолет Емили Вегнер у Француској, у Паризу, 29. априла 1924. године.[11][12] Живели су по западној Европи, углавном у Монаку. Средовечје и смрт Принц Петар Петровић је умро 7. мајa 1932. године у Мерану, у Италији, у доби од 42 године. Његова супруга, принцеза Виолет Емили, умрла је у Монте Карлу, у Монакоу, 17. октобра 1960. године, у 73. години. Нису имали деце.[13] Породично стабло
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
