Петар Талетов
Петар Талетов (Београд, 1875 – Београд, 1955), у јавности познатији као Пера Талетов, био је српски новинар, писац, преводилац и позоришни критичар.[1] Током 1921. године кратко време је био председник Српског новинарског удружења.[2] БиографијаПера Талетов био је син кафеџије Талета Стефановића, власника Талетове кафане, која се налазила на углу улица Краља Петра и Цара Душана у Београду.[3][4] Није познато када се и где школовао. У периоду пре Првог светског рата, од 1910. до 1912. године, радио је као чиновник прес-бироа у владином листу „Трибуна“. Током рата је боравио у Француској.[1] Новинарски радПера Талетов био је дугогодишњи професиоиални београдски новинар. Песме, позоришне критике, приказе и огледе објављивао је у многим листовима и часописима, међу којима су: „Искра“ (1898), „Звезда“ (1899-1900, 1912), „Зора“ (1900), „Позориште“ (1901), „Бранково коло“ (1901-1902), „Летопис Матице српске“ (1901-1902), „Нада“ (1901-1902), „Босанска вила“ (1907-1909), „Народ“ (1907), „Трибуна“ (1910-1912), „Дело“ (1913-1915), „La Serbie“ (1918), „Листићи“ (1920), „Младост“ (1928), „Дачићеве народне новине“ (1936) и др.[1] Већ почетком 20. века Талетов гради озбиљну новинарску каријеру, па се 2012. године налази на месту председника Друштва новинарских сарадника.[5] После Првог светског рата био је уредник дневног листа „Трибуна” и листа Радикалне странке „Нови живот”, шеф политбироа (1926) и новинар агенције Авала. Кратко време, током 1921. године, био је председник Српског новинарског удружења, после избора Душана Николајевића за председника Југословенског новинарског удружења.[2] Позоришне критикеПера Талетов спада међу плодније рецензенте свог времена. Писао је рецензије у мостарској “Зори” (1900), “Позоришту” (1901), сарајевској “Нади” (1901–2). “Босанској вили” (1908, 1909–10), “Звезди” (1912–13) и у “Делу” (1913–15). Његове рецензије су претежно позоришне. Осим позоришних рецензија, објавио је два исцрпна глумачка портрета, о Софији-Цоци Ђорђевић („Босанска вила“, 1908)[6] и о Чича Илији Станојевићу („Дело“, 1915).[1] Био је добар познавалац позоришта, али се у његовим текстовима често осећа полемички тон, лична нота и неодмерен суд, обично преоштар. Он је, на пример, одрекао дар Михаилу Исаиловићу и Ани Паранос. О глумцима је у својим рецензијама често писао безобзирно, чак и неправично. Међу онима које је нарочито оштро и неправично критиковао били су глумица Вукосава Јурковић[7] и млади глумац Хајим Теста.[8] Ипак, неки глумци су од њега добијали и позитивне критике. Међу њима је, осим Чича Илије Станојевића и Цоце Ђорђевић и Љубица Теодосијевић-Спиридоновић.[9] Талетов није критиковао само глумце и њихов рад, већ и само позориште: услове, опрему, управу и друго.[10] Драматургу Ристи Одавићу оспоравао је заслуге за Народно позориште док је овај био на месту управника.[11] Његове критике имале су значајан утицај на рад глумаца и самог Позоришта.[12] Књижевни радКао писац Пера Талетов залагао се за неговање социјалне драме са темама из сеоског и градског живота.[11] Написао је два социолошка романа и једну драму:
Његова драма „Београдска трилогија” приказивала се у Српском народном позоришту. Изведена је четири пута, а премијера је била 21. фебруара 1931.[13] Осим као позоришни, Талетов се истакао и као књижевни критичар. Своје критике је објављивао у многим угледним часописима свог времена.[14] Преводилачки радТалетов се бавио и преводилачким радом. Преводио је дела немачких писаца, међу којима су:
Радови из области друштвених наукаПера Талетов објавио је и неколико књига из социологије и политике:
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
