Петроглифи монголског Алтаја

Петроглифи монголског Алтаја
Светска баштина Унеска
Званично име	Комплекси петроглифа монголског Алтаја
Место	Бајан-Улгиј, Монголија
Координате	49° 20′ 02″ С; 88° 23′ 43″ И / 49.3339° С; 88.3953° И / 49.3339; 88.3953
Површина	11.300, 10.700 ha (1,22×109, 1,15×109 sq ft)
Укључује	Aral Tolgoi Tsagaan Salaa Rock Paintings Upper Tsagaan Gol
Критеријум	Културно добро: iii
Упис	2011. (35. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1382

Петроглифи монголског Алтаја је праисторијски археолошки локалитет у монголском делу планинског масива Алтајске планине које је најпознатије по петроглифима и надгробним споменицима (кургани, хумци, менхири, кромлекси, олтари) који сведоче о развоју културе у Монголији у раздобљу од 12,000 година. Због тога су комплекси петроглифа монголског Алтаја уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2011. године.^[1]

Најстарији петроглифи потичу из неолита (11,000—6,000. п. н. е.) када је ово подручје било под густом шумом и дом за хиљаде ловаца на крупну дивљач. Каснији петроглифи приказују прелаз на сточарство као доминантни начин живота, а најкаснији, у 1. миленијуму п. н. е., прелаз на коњанички начин живота, раздобље Скитске културе, и касније раздобље Туркијских народа (7. и 8. в.). Из последњег раздобља сачувани су и неки клански симболи (тамга) и натписи у монголском писму.^[2]

Ове резбарије доприносе значајно разумевању праисторијских заједница северне Азије.

• Arheologija i krajolik mongolskog Altaja Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. јун 2015) Преузето 2. августа 2011.