Плавци (породица инсеката)

За друга значења погледајте страницу Плавци (вишезначна одредница).

Плавци
(Lycaenidae)
Phengaris arion - пегави мравник
Дугорепи селац
(Lampides boeticus)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Подтип:
Hexapoda
Класа:
Insecta
Ред:
Lepidoptera
(нерангирано):
Rhopalocera
Натпородица:
Papilionoidea
Породица:
Lycaenidae

Leach, 1815
Потпородице

Плавци[1] (лат. Lycaenidae) су велика породица дневних лептира, претежно плаве, наранџасте или смеђе боје горње стране крила. Заступљени су великим бројем врста. У Европи живи 170 врста плаваца, а у Србији 55 врста. Породица је подељена на више потпородица.

Lycaenidae је друга по величини породица лептира (иза Nymphalidae, четкастих лептира), са преко 6.000 врста широм света,[2] чији се чланови називају и лептири са паучинастим крилима. Они чине око 30% познатих врста лептира.

Опис, храна и животни циклус

Одрасле јединке су мале, обично испод 5 cm, и јарко обојене, понекад са металним сјајем. Код ове породице лептира најизраженији је полни диморфизам. Најчешће су женке смеђе и неупадљиве боје.

Ларве су често спљоштене, а не цилиндричне, са жлездама које могу производити секрет који привлаче и потчињавају мраве. Њихове кутикуле имају тенденцију да буду задебљане. Неке ларве су способне да производе вибрације и ниске звукове који се преносе кроз супстрате у којима живе. Оне користе ове звукове за комуникацију са мравима.[3][4]

Одрасли појединци често имају длакаве репове налик на антене заједно са црно-белим прстенастим (прстенастим) изгледом. Многе врсте такође имају тачку у дну репа, а неке се окрећу по слетању како би збуниле потенцијалне предаторе да препознају праву оријентацију главе. Ово узрокује да предатори приђу са праве главе, што резултира раним визуелним откривањем.[5]

Мрав који чува ларву плавца - Lycaenidae

Lycaenidae су разнолики у погледу својих прехрамбених навика и осим фитофагије, неки од њих су ентомофагни, хране се лисним вашима, љускавим инсектима и ларвама мрава. Неки ликениди чак искоришћавају своју повезаност са мравима наводећи мраве да их хране регургитацијом, процесом који се назива трофалакса. Нису свим ликенидним лептирима потребни мрави, али око 75% врста се повезује са мравима,[3] однос који се назива мирмекофилија. Ове асоцијације могу бити узајамне, паразитске или предаторске у зависности од врсте.

Код неких врста, ларве посећују и штите мрави док се хране биљком домаћином, а мрави од њих добијају медну росу богату шећером током целог живота ларве, а код неких врста током стадијума кукуљице. Код других врста, само првих неколико фаза се проводи на биљци, а остатак животног века ларве проводи се као грабежљивац у гнезду мрава. Ларва постаје паразит, који се храни регургитацијом мрава, или предатор на ларвама мрава.[3] Гусенице се развијау унутар гнезда мрава и мрави настављају да брину о луткама. Непосредно пре изласка одраслих јединки, крила лептира унутар кућишта кукуљице се одвајају од ње, а лутка постаје сребрнаста. Одрасли лептир излази из кукуљице након три до четири недеље, још увек унутар гнезда мрава. Лептир мора да испузи из мрављег гнезда пре него што може да прошири крила.

Неколико еволуционих адаптација омогућава ове асоцијације, укључујући мале жлезде на кожи гусеница које се називају „органи поре куполе“. Гусенице многих врста имају жлезду на седмом трбушном сегменту која производи медљику и назива се „дорзална нектарна жлезда“ (она је позната и као „дошљачка жлезда“). На осмом трбушном сегменту налази се орган који се може окретати, назван „пипкасти орган”, цилиндричан је са прстеном шиљака и емитује хемијске сигнале за које се верује да помажу у комуникацији са мравима.[6]

Потпородице

Mating Cyaniris semiargus
Гусеница атале (Eumaeus atala)
Плавњак (Amblypodia anita) из Theclinae

Највећа потпородица плаваца у Европи је потпородица правих плаваца (Polyommatinae), са 113 врста у Европи. Затим следе репкари (Theclinae) са 40 врста у Европи, дукати (Lycaeninae) са 16 врста у Европи и Aphnaeinae, са једном врстом у Европи. У Србији живи 38 врста из подпородице Polyommatinae, 9 врста из подпородице Lycaeninae и 8 врста из подпородице Theclinae.

Многи таксономисти укључују само Lycaeninae, Theclinae, Polyommatinae, Poritiinae, Miletinae, и Curetinae под Lycaenidae.[7][8] Aphnaeinae, који су некада били племе (Aphnaeini) унутар Theclinae, недавно су такође добили ранг подпородице.[9]

Неке старије класификације су укључивале и друге потпородице као што су Liphyrinae (сада Liphyrini, племе унутар Miletinae), Lipteninae (сада Liptenini, племе унутар Poritiinae) или Riodininae (сада посебна породица: Riodinidae).

Овде се обично (али не и једнозначно) смешта фосилни род Lithodryas; Lithopsyche је понекад смештен овде, али понекад у Riodininae.

Врсте плаваца

Најчешћи плавац, како у Европи, тако и у Србији је обични плавац (Polyommatus icarus), остале честе врсте су стооки плавац (Plebejus argus), мали дукат (Lycaena phlaeas) и развигор (Aricia agestis). Неки од најређих врста у Србији су: пакленац (Lycaena helle), мочварни мравник (Phengaris teleius), махунар (Iolana iolas) и боровничар (Agriades optilete). Најмањи плавац у Европи је Chilades trochylus. Последње откривени плавац у Србији је врста Драчац - Tarucus balkanicus. Пронађен је на крајњем југу Србије у границама заштићеног подручја Предео изузетних одлика "Долина Пчиње" 2021.године.[15][16]

Подврсте

Галерија

  • Смарагдни репкар (Callophrys rubi)
    Смарагдни репкар (Callophrys rubi)
  • Наранџасти репкар (Thecla betulae)
    Наранџасти репкар (Thecla betulae)
  • Најмањи лептир Европе - Chilades trochylus
    Најмањи лептир Европе - Chilades trochylus
  • Гусеница плавца Eumaeus atala
    Гусеница плавца Eumaeus atala
  • Плавац Curetis thetis
    Плавац Curetis thetis
  • Краткорепи селац (Leptotes pirithous)
    Краткорепи селац (Leptotes pirithous)
  • Развигор (Aricia agestis)
    Развигор (Aricia agestis)
  • Блистави плавац (Lysandra belargus)
    Блистави плавац (Lysandra belargus)
  • Загасити репкар (Satyrium ilicis)
    Загасити репкар (Satyrium ilicis)

Референце

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 02. 2015. г. Приступљено 12. 01. 2018. 
  2. ^ Pierce, Naomi E.; Braby, Michael F.; Heath, Alan; Lohman, David J.; Mathew, John; Rand, Douglas B.; Travassos, Mark A. (2002). „The Ecology and Evolution of Ant Association in the Lycaenidae (Lepidoptera)”. Annual Review of Entomology. 47 (1): 259—267. PMID 11729090. doi:10.1146/annurev.ento.47.091201.145257. 
  3. ^ а б в Pierce, N. E.; Braby, M. F.; Heath, A.; Lohman, D. J.; Mathew, J.; Rand, D. B.; Travassos, M. A. (2002). „"The ecology and evolution of ant association in the Lycaenidae (Lepidoptera)"” (PDF). Annual Review of Entomology. 47: 733—771. PMID 11729090. doi:10.1146/annurev.ento.47.091201.145257. . .
  4. '^ DeVries, Philip J (1992). „Singing Caterpillars, Ants and Symbiosis”. Scientific American, 267'. 
  5. ^ Robbins, Robert K. (1981). „The 'False Head' Hypothesis: Predation and Wing Pattern Variation of Lycaenid Butterflies”. American Naturalist. 118 (5): 770—775. S2CID 34146954. doi:10.1086/283868. 
  6. ^ "Lycaenid Butterflies and Ants". Australian Museum. Archived 18 November 2007.
  7. ^ Brower, Andrew V. Z. (2008). "Lycaenidae [Leach] 1815". Version 25 April 2008 (under construction). The Tree of Life Web Project.
  8. ^ Ackery, P. R.; de Jong, R. & Vane-Wright, R. I. (1999). "The butterflies: Hedyloidea, Hesperioidea, and Papilionoidea". Pages 264-300 in: Lepidoptera: Moths and Butterflies. 1. Evolution, Systematics, and Biogeography. Handbook of Zoology Vol. IV, Part 35. N. P. Kristensen, ed. De Gruyter, Berlin and New York.
  9. ^ а б в Boyle, John H.; Kaliszewska, Zofia A.; Espeland, Marianne; Suderman, Tamara R.; Fleming, Jake; Heath, Alan; Pierce, Naomi E. (2015). „Phylogeny of the Aphnaeinae: Myrmecophilous African butterflies with carnivorous and herbivorous life histories”. Systematic Entomology. 40 (1): 169—182. Bibcode:2015SysEn..40..169B. S2CID 83052979. doi:10.1111/syen.12098. 
  10. ^ а б R.K., Varshney; Smetacek, Peter (2015). A Synoptic Catalogue of the Butterflies of India. New Delhi: Butterfly Research Centre, Bhimtal & Indinov Publishing, New Delhi. стр. 89. ISBN 978-81-929826-4-9. doi:10.13140/RG.2.1.3966.2164. 
  11. ^ Beccaloni, G.; Scoble, M.; Kitching, I.; Simonsen, T.; Robinson, G.; Pitkin, B.; Hine, A.; Lyal, C., ур. (2003). „Плавци”. The Global Lepidoptera Names Index. Natural History Museum.  Retrieved April 20, 2018.
  12. ^ Markku Savela's website on Lepidoptera Curetis[мртва веза] at Markku Savela's website on Lepidoptera
  13. ^ Lohman, David J.; Samarita, Venancio U. (2009). „The biology of carnivorous butterfly larvae (Lepidoptera: Lycaenidae: Miletinae: Miletini) and their ant-tended hemipteran prey in Thailand and the Philippines”. Journal of Natural History. 43 (9–10): 569—581. Bibcode:2009JNatH..43..569L. doi:10.1080/00222930802610485. 
  14. ^ Bingham, C.T. (1907). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. II (1st изд.). London: Taylor and Francis, Ltd. 
  15. ^ Tot Ivan; Djurić Milan; Vukajlović Filip; Vujić Mihailo (2021-11-11). „LITTLE TIGER BLUE, TARUCUS BALKANICUS (FREYER, 1845) – A NEW BUTTERFLY SPECIES IN THE FAUNA OF SERBIA (LEPIDOPTERA: LYCAENIDAE)”. Acta Entomologica Serbica (на језику: енглески). 26 (2): 85—88. doi:10.5281/ZENODO.5675734. 
  16. ^ „Tarucus balkanicus - Dračac | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2024-10-03. 

Литература

Спољашње везе

Плавци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Плавци (породица инсеката).
Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Portal : Agama
Agama
Portal : Bahasa
Bahasa
Portal : Biografi
Biografi
Portal : Budaya
Budaya
Portal : Ekonomi
Ekonomi
Portal : Elektronika
Elektronika
Portal : Film
Film
Portal : Filsafat
Filsafat
Portal : Geografi
Geografi
Portal : Indonesia
Indonesia
Portal : Ilmu
Ilmu
Portal : Lingkungan
Lingkungan
Portal : Masyarakat
Masyarakat
Portal : Matematika
Matematika
Portal : Militer
Militer
Portal : Mitologi
Mitologi
Portal : Musik
Musik
Portal : Olahraga
Olahraga
Portal : Pendidikan
Pendidikan
Portal : Politik
Politik
Portal : Sastra
Sastra
Portal : Sejarah
Sejarah
Portal : Seni
Seni
Portal : Teknologi
Teknologi

Kembali kehalaman sebelumnya