Планирање породице

Планирање породице је свесна делатност индивидуе и парова у репродуктивном добу живота којом теже, не само да регулишу број и временски распоред рађања, већ и да роде здраво дете и да квалитетно остваре све своје улоге током животног циклуса.^[1] Отуда планирање породице обухвата различите аспекте – биолошке, здравствене, демографске, социолошке, психолошке, економске, етичке, политичке, а са становишта носилаца, појављује се на три нивоа: као индивидуална пракса, као покрет друштвених група и као програм за планирање породице који доноси држава. Цивилизацијским достигнућем сматра се основно право свих парова и појединаца да слободно и одговорно одлуче о броју и размаку рађања деце као и право на информације, образовање и средства да то учине. Концепт „планирања породице” („family planning”) заменио је концепт „контроле рађања” („birth control”), као савременији и бољи, на Другој светској конференцији о становништву, која је одржана у Београду, 1965. године.

Планирање породице су од 16. века практицирали становници Ђенеа у Западној Африци. Лекари су женама саветовали да праве временске размаке између своје децу, те да их имају сваке три године, уместо превише деце пребрзо.^[2] Остали аспекти планирања породице укључују сексуално образовање,^[3]^[4] превенцију и лечење полно преносивих инфекција,^[3] саветовање пре зачећа^[3] и менаџмент, те лечење неплодности.^[5] Планирање породице, према дефиницији Уједињених нација и Светске здравствене организације, обухвата услуге које воде до зачећа. Побачај није компонента планирања породице,^[6] иако приступ контрацепцији и планирању породице смањује жељу за побачајем.^[7]

Показало се да планирање породице смањује наталитет тинејџера и наталитет неудатих жена.^[8]^[9]

Сврхе

Амерички Центри за контролу болести (CDC) издали су 2006. године препоруку, подстичући мушкарце и жене да формулишу репродуктивни животни план, како би им помогли у избегавању нежељене трудноће, побољшали здравље жена и смањили нежељене исходе трудноће.^[10]

Одгајање детета захтева значајне количине ресурса: временских,^[11] друштвених, финансијских^[12] и еколошких.^[13] Планирање може помоћи да се осигура да су ресурси доступни. Сврха планирања породице је да се осигура да било који пар, мушкарац или жена који има дете има ресурсе који су потребни за постизање овог циља.^[14]

Не постоји јасан случај друштвеног утицаја за или против зачећа детета. Појединачно, за већину људи,^[15] рођење детета или не, нема мерљив утицај на добробит особе. Преглед економске литературе о задовољству животом показује да су одређене групе људи много срећније без деце:

Самохрани родитељи
Очеви који раде и одгајају децу.
Самци
Разведени
Сиромашни
Они чија су деца старија од 3 године
Они чија су деца болесна^[16]

Међутим, усвојеници и усвојитељи извештавају да су срећнији након усвајања.^[17] Усвојење такође може осигурати од трошкова пренаталног или дечјег инвалидитета који се могу предвидети пренаталним скринингом или у односу на родитељске факторе ризика. На пример, старији очеви^[18] и/или поодмакле године мајке повећавају ризик од бројних здравствених проблема код њихових потомака, укључујући аутизам и шизофренију.^[19]

Ресурси

Када жене могу да стекну додатно образовање и плате, породице могу да уложе више у свако дете. Деца са мање браће и сестара обично остају у школи дуже од деце са много браће и сестара. Напуштање школе ради добијања деце има дугорочне импликације на будућност ових девојчица, као и на људски капитал њихових породица и заједница. Планирање породице успорава неодржив раст становништва који црпи ресурсе из животне средине, као и напоре на националном и регионалном развоју.^[13]^[20]

Референце

^ Butler, Adrienne Stith; Clayton, Ellen Wright, ур. (2009). Overview of Family Planning in the United States (на језику: енглески). National Academies Press (US).
^ McKissack, Patricia; McKissack, Fredrick (1995). The Royal Kingdoms of Ghana, Mali, and Songhay Life in Medieval Africa. Macmillan. стр. 104. ISBN 978-0-8050-4259-7.
^ ^а ^б ^в „What services do family planning clinics provide?”. NHS. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2008.
^ „National Child Abuse and Neglect Data System Glossary” (PDF). Administration for Children & Families. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2020. г. Приступљено 30. 10. 2019.
^ World Health Organization. (n.d.). Sexual and Reproductive Health. Retrieved on 30 October 2019.
^ United Nations Population Fund. „Family planning” (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2018.
^ Bajos, N.; Le Guen, M.; Bohet, A.; Panjo, Henri; Moreau, C. (2014). „Effectiveness of family planning policies: The abortion paradox”. PLOS ONE. 9 (3): e91539. Bibcode:2014PLoSO...991539B. PMC 3966771 . PMID 24670784. doi:10.1371/journal.pone.0091539 .
^ Packham, Analisa (2017-09-01). „Family planning funding cuts and teen childbearing”. Journal of Health Economics (на језику: енглески). 55: 168—185. ISSN 0167-6296. PMID 28811119. doi:10.1016/j.jhealeco.2017.07.002.
^ Lu, Yao; Slusky, David J. G. (2018-06-28). „The Impact of Women's Health Clinic Closures on Fertility” (PDF). American Journal of Health Economics. 5 (3): 334—359. ISSN 2332-3493. S2CID 51813993. doi:10.1162/ajhe_a_00123. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 08. 2021. г. Приступљено 06. 09. 2021.
^ Centers for Disease Control and Prevention. (2006). „Recommendations to improve preconception health and health care — United States: A report of the CDC/ATSDR Preconception Care Work Group and the select panel on Preconception Care” (PDF). Morbidity and Mortality Weekly Report. 55 (RR-6).
^ Center for Nutrition Policy and Promotion. „Expenditures on Children by Families, 2007; Miscellaneous Publication Number 1528-2007”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 2008-03-08. г.
^ „MsMoney.com — Marriage, Kids & College — Family Planning”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2008. г. Приступљено 06. 09. 2021.
^ ^а ^б Wynes, S.; Nicholas, K.A. (2017). „The climate mitigation gap: Education and government recommendations miss the most effective individual actions”. Environmental Research Letters (на језику: енглески). 12 (7): 074024. Bibcode:2017ERL....12g4024W. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/aa7541 .
^ „Office of Family Planning”. California Department of Public Health. Архивирано из оригинала 2012-03-08. г.
^ Powdthavee, N. (n.d). „Think having children will make you happy?”. The British Psychological Society (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 09. 2018. г. Приступљено 27. 5. 2018.
^ „Linköping University” (PDF). www.iei.liu.se. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-06-12. г. Приступљено 2018-04-14.
^ „92 percent of families with adopted children are satisfied with their decision”.
^ Nybo Andersen, A.M.; Urhoj, S.K. (2017). „Is advanced paternal age a health risk for the offspring?”. Fertility and Sterility. 107 (2): 312—318. PMID 28088314. doi:10.1016/j.fertnstert.2016.12.019 .
^ Sanchez, 2018
^ World Health Organization (2018). „Family planning/Contraception”. World Health Organization Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2018.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Siedlecky, Stefania; Wyndham, Diana (1990). Populate and perish : Australian women's fight for birth control |. Allen & Unwin. ISBN 978-0-04-442220-4. [1]
Joint Commission (26. 1. 2010). „Preventing maternal death” (PDF). Sentinel Event Alert (44). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 05. 2017. г. Приступљено 06. 09. 2021.
„Maternal survival (5 articles)”. The Lancet. 368. 2006.
Rosenfield A, Maine D, Freedman L (септембар 2006). „Meeting MDG-5: an impossible dream?”. Lancet. 368 (9542): 1133—5. PMID 17011925. S2CID 12109602. doi:10.1016/S0140-6736(06)69386-0.
UN (2015). The Millennium Development Goals Report 2015 (PDF). New York: United Nations.
Bloom, David; Kuhn, Michael; Prettner, Klaus (2015). „The Contribution of Female Health to Economic Development”. Cambridge, MA. doi:10.3386/w21411 .
Wendt A, Gibbs CM, Peters S, Hogue CJ (јул 2012). „Impact of increasing inter-pregnancy interval on maternal and infant health”. Paediatric and Perinatal Epidemiology. 26 Suppl 1 (1): 239—58. PMC 4562277 . PMID 22742614. doi:10.1111/j.1365-3016.2012.01285.x.
Ganatra B, Faundes A (октобар 2016). „Role of birth spacing, family planning services, safe abortion services and post-abortion care in reducing maternal mortality”. Best Practice & Research. Clinical Obstetrics & Gynaecology. 36: 145—155. PMID 27640082. doi:10.1016/j.bpobgyn.2016.07.008.
Report of a technical consultation on birth spacing (PDF) (Извештај). WHO. 2005. Приступљено 2018-04-03.
World Health Organization and UNICEF (2010). „Countdown to 2015 decade report (2000–2010): taking stock of maternal, newborn and child survival” (PDF). Geneva: WHO and UNICEF.
De Brouwere V, Tonglet R, Van Lerberghe W (октобар 1998). „Strategies for reducing maternal mortality in developing countries: what can we learn from the history of the industrialized West?”. Tropical Medicine & International Health. 3 (10): 771—82. PMID 9809910. S2CID 2886632. doi:10.1046/j.1365-3156.1998.00310.x .
Ali, Moazzam; Bellows, Ben (2018). „Family Planning Financing” (PDF). Family Planning Evidence Brief. Geneva, Switzerland: World Health Organization. Приступљено 22. 10. 2020.
Kimani, Mary (2008). „Investing in the Health of Africa's Mothers” (PDF). Africa Renewal. 21 (4): 8—11. doi:10.18356/f4e27408-en. Приступљено 22. 10. 2020.
Jakob Engel, Jonathan Glennie, Shiva Raj Adhikari, Sanju Wagle Bhattarai, Devi Prasad Prasai and Fiona Samuels. „Nepal's Story, Understanding improvements in maternal health” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 06. 09. 2021. , March 2014
Boese K, Dogra N, Hosseinpour S, Kobylianskii A, Vakeesan V (2013). „Chapter 1 – Analyzing the Inclusion of MDG 5, Improving Maternal Health, among the UN's Millennium Development Goals.” (PDF). Ур.: Hoffman SJ, Ali M. Student Voices 6: Political Analyses of Five Global Health Decisions. Hamilton, Canada: McMaster Health Forum. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2016. г. Приступљено 06. 09. 2021.