ПлеоцитозаПлеоцитоза (од грч. речи pleion-више), (лат. pleocytosis) је повећање укупног броја ћелија, најчешће белих крвних зрнаца-леукоцита у цереброспиналној течности-ликвору, (и до 10.000 нпр код бактеријског менингитиса).[1] Нормалан број ћелија у кичменој течности је ≤ 5 µL (углавном 70-100% су лимфоцити, а 0-30% моноцити)[2] Плеоцитоза се не односи на повећан број белих крвних зрнаца у крви, који носи назив леукоцитоза.[3] Значај плеоцитозеПлеоцитоза је један од дијагностичких знакова који указује на запаљењска, заразна или малигна стања у нервном систему (нпр енцефалитис или менингитис). Плеоцитосис код пацијената за које се сумња да имају Гијен Бареов синдром (са акутном полирадикулонеуропатијом) треба да подстакне размишљање у диференцијалној дијагнози[4] о, инфекцијама ХИВ-ом, Херпес симплекс вирусом, вирусом Западног Нила и другим вирусима изазваним инфекцијама које (ендемски) владају у одговарајућем окружењу, Лајмској болести (неуроборелиозе), и другим заразним или запаљењским процесима.[5] Карактеристике ликвора у плеоцитози
Патолошка стања која могу бити праћена плеоцитозом
Види још
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia