Пнеумоцистична пнеумонија![]() Pneumocystis carini пнеумонија (PCP) или Pneumocystis jirovecii пнеумонија (PJP) је облик упале плућа која је изазвана од стране гљивице Pneumocystis jirovecii.[1] Pneumocystis гљивице се нормално налазе у плућима здравих особа, када не изазива обољења. Али, ако имунски систем ослаби или се јаве неке друге болести, ова гљивица изазива опортунистичке инфекције.[1] Око 30-40% свих ПЦП се јавља код инфекција ХИВ-ом или код случајева СИДЕ. Јавља се код особа које супресирају имунски систем, код особа са раком, аутоимуним болестима и код хроничних болести плућа.[2] СимптомиКод инфицираних особа јављају се знаци прехладе, повишена телесна температура, кашаљ, диспнеа и (у тежим случајевима) респираторна инсуфицијенција.[1] ПреносИнциденца ове болести се смањила, с обзиром на растућу превенцију инфекција ХИВ-ом и због антивиралне терапије. Резервоари заразе су здраве особе са непатолошком колонизацијом плућа. Они имуникомпромитованим особа преносе ову гљивицу, путем ваздуха. ПатофизиологијаPneumocystis напада алвеоларни епител тип I, стварајући цисте. Код ових инфекција, значајна је и штета коју наноси само запаљење сопственом организму. Ова оштећења изазивају отежану респирацију, диспнеу, хипоксију и респираторну инсуфицијенцију.[1] Pneumocystis примарно инфицира алвеоле, али је могућа и дисеминација патогена - због велике слабости домаћина.[1] Ванплућне форме ове инфекције се виђају код оболелих који је касно почело лечење. У тим случајевима се јављају хепатоспленомегалија и лезије на ушима, кожи, очима и тироидној жлезди.[1] ЛечењеЛечење се може започети већ на основу фактора ризика и анамнезе. Терапија се спроводи кортикостероидима, у лакшим случајевима орално, али и интравенски.[3][4] Примарна терапија траје 3 недеље и најчешће укључује Trimethoprim-Sulfamethoxazole (TMP-SMX).[3][5] Диференцијална дијагнозаОбољења која имају сличну симптоматологију су:[1] Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia