Повеља Европске уније о темељним правимаПовеља Европске уније о темељним правима је акт Европске уније донет у редовном законодавном поступку у сврху јачања заштите темељних права у светлу промена у друштву, друштвеног напретка научног и технолошког развоја свог духовног и моралног наслеђа. Штити одређена политичка, друштвена и економска права грађана Европске уније. Саставила га је Европска конвенција и свечано прогласила 7. децембра 2000. Европски парламент, Савет министара и Европска комисија. Међутим, његов тадашњи правни статус био је неизвестан и није имао пуни правни ефекат[1] све до ступања на снагу Лисабонског уговора 1. децембра 2009. Европска унија мора поступати и усвајати законе у складу са Повељом, а судови правде ЕУ ће прекршити законодавство које су усвојиле институције ЕУ које му се супротстављају. Повеља се односи на институције Европске уније и њене државе чланице када спроводе право Европске уније. У Повељи се изјављује да се Европска унија темељи на недељивим, универзалним вредностима људског достојанства, слободе, једнакости и солидарности на начелима демократије и владавине права. ТекстПовеља садржи око 54 чланака подељених у седам наслова. Првих шест наслова бави се материјалним правима под насловима: достојанство, слободе, једнакост, солидарност, права грађана и правда, док се последњи наслов бави тумачењем и применом Повеље. Велики део повеље заснован је на Европској конвенцији о људским правима, Европској социјалној повељи, судској пракси Европског суда правде и постојећим одредбама права Европске уније.
Подизање профила повељеЕвропска унија је покушала да повећа профил Повеље како би грађани били више свесни својих права. На пример, Агенција за основна права ЕУ произвела је апликације за иОС[2] и Андроид[3] са текстом Повеље на свим језицима ЕУ и сродним информацијама. Такође је објавио мини верзије повеље на свим језицима ЕУ. ФРА је 2010. расписала тендер за песнике да Повељу претворе у 80-минутну епску песму, са музиком, плесом и мултимедијалним елементима. Ово је такође требало да подигне свест и да поједностави законски текст на разумљивији језик.[4][5][6] Види још
Референце
Даље читање
|
Portal di Ensiklopedia Dunia