Површинска гравитација

Површинска гравитација, (g), неког небеског тијела је гравитационо убрзање (акцелерација) измјерена на његовој површини.

Површинска гравитација се мјери као и свака друга акцелерација у метрима по секунди на квадрат (m/s²). Може бити изражена и као однос Земаљске стандардне површинске акцелерације, g = 9.80665 m/s².^[1] У астрофизици, површинска гравитација може бити изражена као логаритам од g. Добија се тако да се за јединицу убрзања прво узме центиметар по секунди на квадрат, а затим се од те вриједности нађе логаритам са базом 10. ^[2]

Површинска гравитација код звијезда типа бијелог патуљка је врло висока, а она код неутронских звијезда још више (до 7×10¹² m/s²). За бољу индикацију, друга космичка брзина неутронске звијезде може бити и 100 000 km/s, или трећина брзине свјетлости.

Површинска гравитација се може израчунати из Њутновог гравитационог закона, који даје:

${\displaystyle g={\frac {GM}{r^{2}}}}$

гдје је M маса објекта, r његов радијус, and G је гравитациона константа. Ако нам ρ = m/V означава средњу густину објекта, то можемо написати и као:

${\displaystyle g={{\frac {4\pi }{3}}G\rho r}}$

тако да је, за фиксну средњу густину, површинска гравитација g пропорционална радијусу r.