Пожарање (Врапчиште)

Пожарање
мкд. *Пожаране*
Пожарање; мкд. Пожаране
	Црква Светог Николе у Пожарању
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Врапчиште
Становништво
— 2002.	26
Географске карактеристике
Координате	41° 51′ 12″ С; 20° 51′ 57″ И / 41.8533° С; 20.8658° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	900 m
	Пожарање Пожарање на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	1238
Позивни број	+389 (0)42
Регистарска ознака	GV

Пожарање (мкд. Пожаране) је насеље у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Пожарање припада општини Врапчиште.

Географија

Насеље Пожарање је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара 8 km северно.

Пожарање се налази у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на брдима западно од Полошког поља. Источно од насеља пружа се поље, а западно се издиже главно било Шар-планине. Надморска висина насеља је приближно 900 метара.

Клима у овом селу је планинска због знатне надморске висине.

Историја

Постојао је православни храм посвећен Св. Николи у Пожарању крајем 19. века. При њему је служио 1899-1906. године прота Захарије Петровић.

У месту су крајем 19. века четири махале: "Доња" - са православном црквом и српском школом, и ту живи осам породичних задруга. Затим, "Волчовска" - са само једном задругом досељеном из Прошевца, која има "преславу" Атанасов дан; "Горња" - са три задруге, досељене из Радомира, те "Јанковска" - добила име по домаћину једине задруге - Јанку. У свакој махали, коју чине збијене куће постоје две-три чесме са коритом за прање веша. Најбоља вода је била са чесме зване "Пејкевац". Куће су грађене од непечене цигле тзв. илита, а покривене сламом (ржаницом) или црепом (ћерамидом). Свака кућа је лепа са више одаја. Место је насељено са разних стране пре 200-300 година, а најчешће крсне славе су Св. Никола, Петковача, Митровдан, Богородица (Ваведење), Варвара и Св. Ђорђе. изузев Волчовске, остале махале ("мале") имаја преславу - Св. Спаса.^[1]

Између 1836-1895. године ту није било никакве школе, а децу су код својих кућа описмењавали свештеници. Најстарији познат такав приватни учитељ био је поп Анђел Ђурковић.^[2] Он је ђаке учио старој српској азбуци и словенском читању - Часловца и Псалтира. Након његове смрти пароси су били: поп Лазар из Тетова, па поп Исаија родом из Битуше. Деца су тада почела да похађају школу у Галати. По доласку новог свештеника стварају се услови за отварање српске школе у месту. Заузимањем за ту ствар прота Захарија Петровића и Петра Мирчевића добијена је царска дозвола за рад школе. Било је то 1895. године када су купили кућу од Андона и претворили је у школско здање. Први учитељ био је Теофило Караџић родом из Галичника. Када је овај по молби премештен школске 1897-1898. године, дошао је нови учитељ Лазар Ђорђевић, дотле побушки. Школу похађају 40-50 ђака, оба пола. Учитељ Теофило је иначе одредио место на којем ће се изградити ново школско здање.^[3] Ту је 1899. године при српској школи по први пут прослављена школска слава светитељ српски Сава. Домаћин школски био је газда Сима Билбиловић, а за идуће одређен газда Петар Мирчевић. Светосавску беседу је изговорио сеоски учитељ поменути Лазар.^[1] Домаћин школске славе био је 1906. године Андреја Јовановић.