Позорница драмске уметности

Позорница драмске уметности
	Грб Позорнице драмске уметности
Локација	Облачића Рада 17; Нови Сад; Србија
Дезигнација	Позорница драмске уметности
Отворено	3. март 1974.
Период активности	1974 - данас
Веб-сајт
	ПДУ и ДП - званичан веб сајт

Позорница драмске уметности (позната и као Позорница драмских уметности) је прво културно-уметничко друштво у Новом Саду које је неговало позоришни аматеризам и имало сталну професионалну сцену, као и кореспондентно и мултимедијално Дописно позориште. Овај својеврстан театар основан је 3. марта 1974. у оквиру Месне заједнице Роткварија у Новом Саду.

Оснивање

Оснивачи друштва 1974. били су:

Младен Дражетин, књижевник,
Владимир Стојанов, глумац,
Десимир Стефановић, тада студент,
Елени Андониаду, тада матуранткиња,
Милорад Чубрило, ауто-механичар,
Светлана Лазић, глумица,
Дубравка Хергет, службеница,
Михајло Молнар, економиста,
Јован Жеков, машинбравар и
Ева Фелдежди, фотограф.

Професионална сцена

У оквиру професионалне сцене Позорнице драмске уметности делатност су развијали:

Дечји театар "Анте Лаура"
Театар за одрасле "Миленко Шуваковић"
Хумористички театар "Нови Сад"

Турнир духовитости

Из Хумористичког театра Позорнице драмске уметности израстао је Турнир духовитости, који се одржавао, по идеји Младена Дражетина и методу Дописног позоришта, у организацији Експрес Политике од 1977. до 1998. Под геслом „Смех на свој цех“, ово такмичење између села и градова одвијало се путем текстова на странама београдског дневника и у оквиру сценског извођења.

Представе

У Театру, који носи име некадашњег познатог редитеља СНП Шуваковића, најзапаженија представа била је Малограђани Максима Горког у режији хрватског редитеља др Влатка Перковића (1990). У представи су наступали и познати глумци СНП (Иван Хајтл, Феодор Тапавички, Новак Билбија, Јелица Хаџић-Бјели и др.). У Дечјем театру најбоље су биле примљене представе Хајди и Мали принц. До сада је на професионалним и аматерским сценама изведено преко 150 позоришних комада и рецитала.

Издаваштво

Друштво је покренуло своје гласило Позорница (излази повремено од 1975), као и едиције Трибина поезије и Масовна култура и уметност, у којој је као најзначајнија изашла књига др Петра Љубојева, универзитетски уџбеник Масовне комуникације (1996). У едицији "Трибина поезије" објављене су збирке песама Младена Дражетина "Туга сна" (1974) и "После лутања" (1981).

Сарадња

Позорница драмске уметности остварила је сарадњу са СНП и другим позориштима у Србији и Републици Српској, као и сарадњу са многим познатим редитељима, глумцима и другим позоришним радницима.

Председници Друштва

Након 1994. Стојанов је био управник професионалне сцене, а Дражетин генерални руководилац Друштва.

Литература

Позорница - лист аматерских позоришта, година I, број 1, Нови Сад, 1975.
Владо Мићуновић, Трагови времена, Нови Сад, 1990. (поглавље: Театар јединствен у свету)
Младен Дражетин, Позорница драмске уметности, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.
Младен Дражетин, О Дописном позоришту, Свеске за историју Новог Сада, број 14, Нови Сад, 2013.
Младен Дражетин, Вечна уметност игре - филозофија новог развоја (теорија и пракса), Први српски филозофски систем, Ново Милошево, 2014.
Владо Мићуновић, Први ромски театри у Србији и Војводини, Нови Сад, 2014.
Младен Дражетин, Универзални аниматорски систем Дописно позориште - кореспондентни процес игре (теорија и пракса), Шајкаш - Нови Сад, 2017.
Владо Мићуновић, Театар јединствен у свету - Дописно позориште, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2019.
Младен Дражетин, Вечна уметност игре - филозофија новог развоја (теорија и пракса), Први српски филозофски систем, друго издање, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2019.